Zašto primena antibiotika može biti praćena neprijatnim gastrointestinalnim tegobama?

Hladno i vlažno vreme u periodu prelaska zime u proleće, krivo je za veću izloženost različitim virusnim i bakterijskim infekcijama. Ljudi se više zadržavaju u zatvorenim prostorijama, često i u većim grupama, što još više olakšava prenos infekcije među pojedincima.

Bakterije su svuda oko nas

Na koži i u crevima imamo nekoliko miliona različitih vrsta bakterija. Većina bakterija ne uzrokuje infekcije i bolesti, a neke su čak ključne za očuvanje zdravlja. Ipak, poznajemo i nekoliko štetnih bakterija koje uzrokuju infekcije. One se manifestuju različitim simptomima koji zavise pre svega od mesta infekcije. Najčešće su infekcije disajnog sistema, crevne i kožne infekcije, a žene često imaju tegobe usled vaginalnih infekcija. Uprkos raznolikosti bolesti koje uzrokuju bakterije, lečenje je kod svih prilično slično. Glavna grupa lekova za lečenje bakterijskih infekcija su antibiotici.

Antibiotici i crevna mikroflora

Prvi antibiotik, penicilin, otkriven je 1939. godine. Ubrzo zatim sledili su novi antibiotici koji su značili pravu revoluciju u lečenju bakterijskih infekcija i u medicini uopšte, jer su bili efikasni protiv mnogih bakterija i spasili su mnoge živote. Međutim, antibiotici imaju i svoju lošu stranu. Većina antibiotika ima široki spektar delovanja, što znači da su efikasni ne samo protiv štetnih bakterija nego i protiv korisnih bakterija crevne flore. Tako svako lečenje antibiotikom veoma narušava bakterijsku ravnotežu inače zdravih creva i uprkos brzom poboljšanju zdravlja, posle nekoliko dana primene antibiotika ubrzo mogu nastupiti novi zdravstveni problemi. Često se javlja proliv, koji je prvi znak narušene ravnoteže u gastrointestinalnom sistemu, a može se pojaviti i do 2 meseca posle završetka primene antibiotika. Proliv je moguć kod čak 35% pacijenata koji su uzimali antibiotike. Zato se sve češće preporučuje istovremeno dodavanje probiotskog preparata, što je ključno za brzo i uspešno lečenje bakterijskih infekcija.

Šta su probiotici?

Probiotici su živi mikroorganizmi koji povoljno deluju na zdravlje domaćina ako se uzmu u dovoljnoj količini. Nalaze se u fermentovanim prehrambenim proizvodima kao što su kefir i jogurt, ali se u tim namirnicama ne nalaze u potrebnom obliku i količinama. Najbolje ih je uzimati u obliku dodataka ishrani ili sumpelenata koji se mogu se kupiti i u apotekama. Najpoznatija i najčešća je upotreba probiotika, odnosno probiotskih kultura kod gastrointestinalnih smetnji poput proliva ili razdražljivih creva. Proučeno je mnogo probiotskih kultura, ali se u lečenju gastrointestinalnih smetnji najčešće ističu bakterije roda Lactobacillus, naročito kultura Lactobacillus rhamnosus GG i gljivica Saccharomyces boulardii. Svaka kultura ima karakteristično delovanje, stoga se efekti pojedinih probiotskih kultura ne mogu generalizovati za sve probiotike.

U sprečavanju proliva koji je posledica uzimanja antibiotika u kliničkim ispitivanjima najbolje se pokazala kvasnica Saccharomyces boulardii. U brojnim ispitivanjima dokazano je da istovremena primena ove gljivice uz lečenje antibiotikom, smanjuje rizik od proliva za više od 40%. Upotrebom probiotske gljivice i sami možemo doprineti bržem oporavku posle bakterijske infekcije, a pre svega možemo izbeći ostala neželjena dejstva antibiotika koja negativno deluju na našu crevnu floru i ukupno zdravlje.

Preporučuje se da probiotsku gljivicu uzimamo od prvog dana primene antibiotika kako bismo što više uravnotežili našu crevnu mikrofloru i sprečili pojavu stomačnih tegoba.