Putnička dijareja kod dece
Kako nastaje putnička dijareja?
Svi se radujemo putovanjima. Prija nam promena sredine, ali u tim uslovima postoji nešto što može da nam pokvari odmor. To je putnička dijareja – akutna zarazna bolest koja nastaje usled infekcije mikroorganizmima na koje naš organizam nije navikao. Povezuje se sa zemljama severne Afrike, Bliskog istoka i jugoistočne Azije, ali se javlja i u Evropi, u svim zemljama u našem okruženju, u primorskim letovalištima, ali i na planinama i u banjama. Toplija klima pogoduje bržem razmnožavanju mikroorganizama. Najčešći uzročnici su: bakterije (Escherichia coli, Salmonella, Campylobacter jejuni), virusi (Rotavirus, Adenovirus, Norovirus), pojedine amebe i neki paraziti. Ovi mikroorganizmi se mogu naći u vodi iz česme i kockicama leda od iste vode, zatim u kolačima sa nedovoljno termički obrađenim jajima, u sirovom ili nedovoljno termički obrađenom mesu i morskim plodovima. Niskorastuće voće i povrće (zelena salata, jagode…) je takođe rizično ako nije dobro oprano ili je prano neispravnom vodom.
Bolest se ispoljava pojavom prolivastih stolica u kojima ređe može da bude tragova sluzi i krvi. Javljaju se mučnina, bolovi u trbuhu, povraćanje, malaksalost, povišena temperatura… Ukoliko se pravilno ne tretira, može doći do dehidracije i potrebe za bolničkim lečenjem.
Deca su pod većim rizikom za nastanak putničke dijareje od odraslih, usled još nedovoljno razvijenog imunog sistema, ali i znatiželje, ispitivanja svega novog rukama i ustima. Česta primena antibiotika narušava crevnu floru i time dodatno slabi prirodne odbrambene snage organizma.
Probiotik i prevencija putničke dijareje
Zbog svega ovoga je veoma važno reagovati na vreme. Roditeljima koji me pitaju šta poneti na put sa decom uvek prvo kažem: dobar probiotik. Na našem tržištu to je probiotik koji sadrži Saccharomyces boulardii – kvasnicu koja vezuje za sebe veliki broj bakterija i virusa i izbacuje ih iz organizma. Preparat sadrži i cink koji skraćuje trajanje dijareje, sprečava dehidraciju i jača imunitet. Potrebno je započeti sa njegovom primenom 3-5 dana pre polaska na put, koristiti sve vreme tokom putovanja, kao i nekoliko dana po povratku kući. Važno je koristiti flaširanu vodu za piće i termički dobro obrađenu hranu.
Ukoliko pak dođe do razvoja tegoba, ako nije dat, treba dati probiotik. Ako se javi povraćanje, važno je u prvih sat i po do dva potpuno obustaviti unos tečnosti i hrane na usta. U narednih sat i po do dva treba davati tečnosti na 5 minuta po jednu kafenu kašičicu (voda, nezaslađen čaj, oralni rastvori za rehidraciju). Ukoliko ne bude ponovnog povraćanja, mogu se dati dvopek, prazan keks, slani štapići, posna supa. Kada su stolice prolivaste, veoma je koristan pirinač sa šargarepom kuvan na vodi, bez ispiranja. Kašice od kuvane jabuke i pirinča, takođe. Mleko ne treba davati, izuzev onog bez laktoze. Stalan unos tečnosti je obavezan. Ukoliko primetimo da je detetu jezik suv, bez sjaja, oči upale, ili je klonulo, treba ga odvesti lekaru.
Dr Gordana Gajski – pedijatar,
DZ Kikinda
Leave a reply
You must login or register to add a new comment .