Kako sprečiti i lečiti proliv nastao zbog uzimanja antibiotika?

Danas se mnogo govori o uticaju crevne mikrobiote na zdravlje čoveka.  Naše apoteke su snabdevene brojnim probiotskim preparatima kojih prema poslednjim podacima ima više od 90.  U takvoj situaciji nije jednostavno odabrati pravi probiotski preparat.

Šta je crevna mikrobiota?

Potrebno je znati šta je crevna mikroflora ili kako se stručno zove “mikrobiota”. To je skup mikroorganizama koji normalno naseljavaju digestivni trakt čoveka.  Svi ti mikroorganizmi predstavljau praktično zaseban “organ” koji je dugo bio zanemarivan i slabo istraživan.  O značaju crevne mikrobiote govori i podatak da se sastoji od 30 rodova i više od 500 različitih vrsta mikroorganizama.  Pretpostavlja se da je ukupan broj bakterija koje žive u crevima čoveka desetostruko veći od ukupnog broja svih ćelija koje sačinjavaju ljudski organizam.  Zajednička karakteristika većine ovih jedinki je da u crevima žive u uslovima bez kiseonika. To otežava njihovu identifikaciju i kultivisanje van creva. Do sada je ipak identifikovan određeni broj vrsta koje naseljavaju digestivni trakt od usta do završnog dela debelog creva.  Većina tih bakterija su vrlo korisne i zdrave za svog “domaćina”. Neke od njih u određenim uslovima mogu predstavljati i opasnost po zdravlje.  Promena crevne mikroflore povezana je sa mnogim bolestima (imunske, infektivne, metaboličke, moguće i maligne).  U takvim situacijama je neophodno da se kao suplementi uzimaju probiotski preparati.

Pozitivan efekat probiotika u lečenju proliva

Uzimanje probiotskih preparata ima dokazan pozitivan efekat kod pacijenata koji imaju virusima uzrokovano zapaljenje creva koje je praćeno učestalim prolivastim stolicama.  Vrlo su korisni i kod pacijenata koji imaju tzv. sindrom nervoznog creva. Treba ih obavezno uzimati i kod akutnih i hroničnih dijareja. Preporučuju se i pre i tokom putovanja, jer su vrlo efikasni u prevenciji i lečenju tzv. „putničkih proliva”.

Prevencija i terapija proliva

Ipak, probiotski preparati imaju najvažniju ulogu u prevenciji i terapiji proliva kod pacijenata koji iz različitih razloga uzimaju antibiotike.  Pronalazak i upotreba antibiotika nesumljivo su obeležili medicinu XX veka. Uzimanje antibiotika, pored svih korisnih efekata,  nosi i rizik od nastanka različitih komplikacija.  Uzimanje antibiotika neminovno narušava ravnotežu crevne mikrobiote, jer antibiotik nema sposobnost da razlikuje dobre od loših bakterija u našim crevima. To se najčešće manifestuje učestalim prolivastim stolicama, ali i bolom u stomaku, grčevima, mučninom, nadutošću….  Dijareja zbog uzimanja antibiotika nastaje kod oko polovine dece i odraslih. To znači da se praktično kod svake druge osobe koja pije antibiotik javljaju i neželjene posledice te terapije.

Kako izabrati probiotik?

Danas se vrlo dobro zna da uzimanje određenih vrsta probiotskih preparata može prevenirati nastanak proliva i pomoći u lečenju pacijenata koji su dobili proliv zbog uzimanja antibiotika.  Veliki problem nastaje kada treba doneti odluku o tome koji probiotski preparat treba uzeti u takvoj situaciji?  Većina probiotskih preparata u svom sastavu ima tzv “dobre” bakterije. Međutim, one su i same osetljive na dejstvo antibiotika, tako da je logično da istovremeno uzimanje sa antibiotikom vodi smanjenom efektu takvog preparata.  Na sreću, pored probiotskih bakterija postoji i jedna probiotska gljivica- Saccharomyces boulardii.  Ime je dobila po Henriju Boulardu, francuskom mikrobiologu, koji je boraveći u Aziji 1923. godine, u jednom selu u kome je vladala epidemija kolere, primetio da proliv brže prolazi kod seljaka koji su žvakali koru azijske trešnje liči. Ispitujući pod mikroskopom koru te biljke, utvrdio je da ona obiluje kvasnicama koje su kasnije, njemu u čast, nazvane Saccharomyces boulardii (Bulardi®).

Uzimanje probiotika uz antibiotik

Jasno je da antibiotici nemaju efekta na gljivice, tako da istovremeno uzimanje sa antibiotikom neće uticati na probiotska svojstva preparata S.boulardii. Pored toga, ova probiotska kvasnica  ima i značajno veću površinu ćelije od probiotskih bakterija. Zato efikasno, poput magneta, u lumenu creva vezuje za sebe veći broj patogena i ubrzava njihovu eliminaciju iz organizma. Takođe, S.boulardii ima i stimulativni efekat na rast i razmožavanje “dobrih” bakterija u crevima, što je jako važno za potpunu obnovu crevne flore posle primene antibiotika.  Postoje značajni dokazi izvedeni iz brojnih kliničkih studija da uzimanje preparata Saccharomyces boulardii sprečava nastanak proliva kod osoba koje uzimaju antibiotike. Ako se proliv ipak javi, S.boulardii pomaže u bržem ozdravljenju odnosno kraćem trajanju tegoba.  Saccharomyces boulardii deluje čak i na Clostridium difficile – najopasniji uzročnik proliva izazvanih antibioticima, koji se najčešće javlja posle boravka u bolnici.

Jasno je da nije svejedno koji probiotski preparat se uzima za sprečavanje proliva koji nastaju usled primene antibiotika.  Ne postoji univerzalni preparat koji pomaže u svakoj situaciji.  Ali zato sada, u sezoni različitih respiratornih i drugih infekcija, važno je dobro razmisliti o pravilnom izboru probiotskog preparata. To predstavlja preduslov, ne samo za prevenciju antibiotskog proliva, već i za održavanje balansa crevne mikrobiote, a samim tim i za očuvanje ukupnog zdravlja.