Uzroci i prevencija pojave dijareje
Šta je dijareja?
Dijareja jeste tri ili više kašastih ili tečnih stolica u jednom danu, ili češće nego što je uobičajeno. Većina dijareja je blaga, ali mogu biti i teške – čak i da zahtevaju bolnički tretman. Dijareju često mogu da prate tegobe kao što su: osećaj mučnine, povraćanje, groznica, glavobolja nadimanje i nadutost trbuha, grčevi i bolovi u trbuhu, gubitak apetita, slabost, dehidracija. Veoma je neugodna i pojava hitne potrebe da se ode u toalet.
Postoji mnogo različitih uzroka dijareje. Razlog može biti kratkotrajna i prolazna bolest koja nestaje za nekoliko dana. Ili može biti simptom tekućeg problema ili hroničnog stanja. Kratkotrajna dijareja je često posledica infekcija, kao što su: virusni gastroenteritis (na primer, izazvan rotavirusnom ili norovirusnom infekcijom), paraziti koji se prenose vodom (kao što su kriptosporidijum i đardija), bakterije koje izazivaju trovanje hranom (kao što su klostridijum, salmonela, ešerihija koli, kampilobakter).
Stres, promene u ishrani i upotreba određenih sastojaka, na primer veštačkih zaslađivača (sorbitol i manitol), prirodnog šećera fruktoze, i previše alkohola mogu takođe biti uzroci kratkotrajne dijareje. Dugoročni uzroci dijareje najčešće su: inflamatorna bolest creva (Kronova bolest i ulcerozni kolitis), sindrom razdražljivih creva, netolerancije na hranu (npr. netolerancija na laktozu), divertikulitis, sindromi malapsorpcije. Upotreba antibiotika i primena nekih medicinskih mera kao što su radioterapija i hemoterapija mogu dovesti do pojave dijareje putem disbalansa crevne flore.
Šta predstavlja normalan rad creva?
Pod normalnim radom creva smatra se pražnjenje formirane stolice od 3 puta dnevno do 3 puta nedeljno. Pražnjenje stolice ne mora biti svakodnevno da bi se smatralo normalnim.
Šta je crevna mikroflora?
U našem gastrointestinalnom sistemu živi jedan ujedno i mali i veliki svet, jedan ceo ekosistem. Mali, jer se sastoji od okom nevidljivih aerobnih i anaerobnih mikroorganizama. Veliki jer ga čini preko 500 vrsta različitih bakterija i gljivica, a ukupno preko 100 triliona njih pojedinačno. Naziv za taj ekosistem u našim crevima jeste mikrobiota.
Mikrobiota ima ključne uloge u održanju našeg celokupnog imuniteta. Ona nas direktno brani od različitih mikroba. Mikrobiota nam takođe pomaže da varimo inače nesvarljiva jedinjenja u hrani.
Kako različiti faktori utiču na disbalans crevne flore i pojavu dijareje?
Promena broja crevnih bakterija, na primer uzimanjem antibiotika širokog spektra, virusnim infekcijama, promenom životne sredine, može uticati na celokupno zdravlje čoveka kao i pojavu dijareje. Antibiotici mogu izazvati dijareju povezanu sa antibiotikom tako što direktno iritiraju creva ali i menjaju nivoe mikrobiote ili dozvoljavaju rast patogenih bakterija. Putovanje u različite krajeve naše probiotske bakterije čine osetljivijim i smanjuje im se broj. Razne virusne infekcije obično dovode do značajnih poremećaja u našoj mikrobioti, te pada imuniteta kao i pojave dijareje.
Prevencija pojave dijareje
Uzimanje probiotika sa Saccharomyces boulardii može pomoći u prevenciji pojave dijareje izazvane upotrebom antibiotika. Saccharomyces boulardii je probiotska gljivica koja pomaže uspostavljanju balansa mikrobiote naših creva i tako sprečava dijareju uzrokovanu crevnom disbiozom. Ova dobra gljivica aktivira imunitet naših creva, stvaranje antitela koja se bore protiv različitih uzročnika dijareje i blokira zapaljensku reakciju na nivou creva.
Preventivno uzimanje Saccharomyces boulardii pre i za vreme uzimanja antibiotika sprečava pojavu dijareje na više načina. Saccharomyces boulardii čuva strukturu i funkciju sluznice creva, pokazuje anti-zapaljenski efekat, ometa vezivanje loših bakterija za zid creva, pomaže funkciju dobrih bakterija, stimuliše imunitet creva i sprečava vezivanje toksina za sluznicu creva, a i uništava toksine.
Leave a reply
You must login or register to add a new comment .