Koračajte slobodno: Osteoartritis i saveznici u borbi protiv njega!

Šta je osteoartritis?

Osteoartritis je hronično degenerativno oboljenje zgloba u kojem dolazi do destruktivnih promena hijaline hrskavice, uz prateći inflamatorni proces sinovijalne membrane i zahvaćenost kostiju i okolnog mekog tkiva. Ranije korišćen naziv osteoartroza je sada sve manje u upotrebi, jer je dokazano da je ovo epizodno, inflamatorno oboljenje sinovijalnih zglobova, te se osteoartritis smatra adekvatnijim nazivom. Oboljenje je progresivnog toka i prolazi kroz 4 stadijuma, od blagog do izraženog osteoartritisa koji vodi ka teškoj funkcionalnoj onesposobljenosti.  Obzirom da se simptomi postepeno razvijaju godinama, pravovremena dijagnoza i na vreme započeto lečenje su od izuzetnog značaja.

Koji zglobovi su najčešće zahvaćeni osteoartitisom?

Osteoartritis može da zahvati bilo koji periferni zglob i kičmeni stub ali daleko najčešće pogođeni zglobovi su: kukovi, kolena i zglobovi šaka.

Da li osteoartitis češće pogađa muškarce ili žene?

Češće se javlja kod žena, i to u težim oblicima osim kad je u pitanju osteoartritis zgloba kuka (koksartroza) koji češće pogađa muškarce.

Osteoartritis: Da li je nastanak povezan sa starošću?

Sa produženjem životnog veka, u populaciji starijih ljudi, prevalenca osteoartritisa je sve veća. Epidemiološka istraživanja su pokazala da u visoko razvijenim zemljama sveta u 50% osoba starijih od 40 godina na zglobovima postoje artrotske promene, ali u tom dobu su pretežno klinički bez simptoma, kao i da više od 80% ljudi starijih od 55 godina ima radiografske znake osteoartritisa.

Pored starenja, koji su još faktori rizika za nastanak osteoartritisa?

Faktori rizika za nastanak osteoartitisa su:

• Gojaznost: sa većom telesnom težinom veće je i mehaničko opterećenje zglobova, te je samim tim veći rizik od nastanka osteoartitisa, naročito zgloba kolena i kuka.
• Genetika: iako ne postoje jasni dokazi tendencija razvijanja osteoartitisa među članovima porodice ukazuje da postoji genetska sklonost ka nastanku oboljenja.
• Traume zgloba: dovode do oštećenja hrskavice i narušavaju strukturu zgloba.
• Druga oboljenja kao što su: reumatoidni artitis, giht, Pagetova bolest, hemofilija i sl.
• Zanimanja, npr kod rudara češće su zahvaćeni zglobovi kolena i kičmenog stuba, dok su kod krojačica najčešće zahvaćeni zglobovi šaka.

Koji su simptomi i znaci osteoartitisa?

Bol u zglobu, kao glavni klinički simptom osteoartritisa, u početku se javlja u toku i posle upotrebe zgloba (nakon duže aktivnosti, pri hodu, naročito po neravnom terenu, uz/niz stepenice), a popušta u toku neupotrebe zgloba i odmora, osim kod prisutne sinovijalne inflamacije, kod koje je moguće prisustvo bola i u miru i tokom spavanja.

Intenzitet i dužina trajanja bola zavisi pre svega od stepena izraženosti patoloških promena i obično je bol u zglobu glavni razlog javljanja lekaru.

Pored bola, javlja se i osećaj kratktorajne ukočenosti zgloba, obično par minuta do pola sata.

Glavni klinički znaci osteoartritisa koji se otkrivaju prilikom pregleda su: bolna osetljivost pojedinih tačaka na rubu zgloba ili enteza u blizini zgloba, tvrdo zadebljanje zglobnih okrajaka kosti, a ponekad i uvećanje mase mekih tkiva oko zgloba, krepitacije pri pokretima, izliv u zglobnoj šupljini bez ili sa povišenom temperaturom zgloba, ograničeni i bolni pokreti i nestabilnost zgloba. Ukoliko se radi o “nosećim zglobovima” (kuk i koleno) često je narušena i šema hoda.

Kako se postavlja dijagnoza osteoartritisa?

Dijagnoza osteoartitisa se postavlja na osnovu dobro uzetih anamnestičkih podataka i detaljnog kliničkog pregleda. U ranom otkrivanju osteoartitisa metode vizualizacije od značaja su ultrazvučni pregled zgloba i okolnog mekog tkiva, kao i pregled zgloba magnetnom rezonancom.  Snimanje zgloba rentgenom može da potvrdi dijagnozu osteoartitisa, ali promene vidljive rentgenom se javljaju kasno, kad je već bolest u odmakloj fazi, te ne pomaže u ranom otkrivanju. Ne postoje ni rutinski laboratorijski nalazi koji su specifični za osteoartitis. Laboratorijska obrada se preporučuje, kako bi se isključila druga oboljenja koja se mogu manifestovati sličnom kliničkom slikom ili  kako bi se prepoznala oboljenja u sklopu kojih se javlja osteoartritis.

Kako se leči osteoartitis?

Terapija osteoartritisa se zasniva na smanjenju bolova i održavanju pokretljivosti zglobova. Izbor metode lečenja zavisi od stadijuma oboljenja. Obzirom da se radi o sporo progresivnom oboljenju cilj nam je da što pre započnemo lečenje, otklonimo tegobe i održimo funkciju zgloba. Najbolji efekat se postiže ukoliko se kombinuju nefarmakološke i farmakološke metode lečenja.

Osteoartritis: Nefarmakološke metode lečenja

Kineziterapija, terapija pokretom je neizostavni deo lečenja ovih pacijenata. Program vežbi mora biti individualno prilagođen svakom pacijentu sa ciljem da se postigne: očuvanje obima pokreta, stabilizacija zgloba i jačanje mišića. U početku je važno održati obim pokreta u zahvaćenom bolnom zglobu i vežbe sprovoditi do granice bola a kasnije po smirivanju tegoba važno je zadržati adekvatnu fizičku aktivnost koja ne sme dodatno ozlediti već oštećenu hrskavicu a u isto vreme mora omogućiti održavanje snage i fleksibilnosti mišića, te adekvatnu cirkulaciju sinovijalne tečnosti. Savetuje se plivanje, kraće šetnje, vožnja bicikla i slično. U nekim odmaklim stadijumima osteoartritisa će biti neophodna upotreba ortoza i ortopedskih pomagala kao npr. upotreba pomagala pri hodu (štap, štake ili hodalice) koji dodatno rasterećuju zglobove i samim  tim olakšavaju tegobe i daju obolelom osećaj sigurnosti pri hodu, sprečavajući nastanak padova i dodatnu trauma zgloba.

Pored kineziterapije, koriste se i drugi oblici fizikalne terapije u lečenju: elektroterapijske procedure, magnetoterapija, laseroterapija, termoterapija (parafin i peloid) a u poslednje vreme se odlični rezultati postižu Tecar terapijom visokofrekventnih radiotalasa, koji omogućavaju direktno povećanje temperature odabranih dubokih tkiva. Fizikalni agensi imaju zadatak da otklone bol, redukuju otok, smanje upalu i stimulišu lokalne regenerativne procese. Plan fizikalnog lečenja sastavlja specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije u zavisnosti od stadijuma oboljenja a sprovodi fizioterapeut.

Osteoartritis: Farmakološke metode lečenja

Idealan lek za osteoartitis bi bio lek koji dovodi do brzog uklanjanja bola i koji ispoljava efekat u dužem vremenskom periodu, istovremeno modifikujući evoluciju bolesti i usporavajući progresiju strukturalnih oštećenja zgloba.

Prema trenutnim smernicama lečenja osteoartritisa, za redukciju bola paracetamol u dozi od 3-4 g/dan ima najviši stepen preporuka. Kao dodatna ili alternativna terapija ukoliko lečenje bola paracetamolom nije uspešno, preporučena je terapija drugim NSAIL-nesteroidnim antiinflamatornim lekovima (ibuprofen, diklofenak, naproksen, aceklofenak, koksibi itd).  NSAIL mogu da se primenju lokalno ili sistemski, ublažavaju bolove i imaju antiinflamatorni efekat ali i razne neželjene efekte, te je zbog toga neophodno da lekar uvodi, dozira i prati efekat lečenja, jer je zabeleženo da njihova neracionalna upotreba raste.Važno je napomenuti da nijedan NSAIL nije dokazano značajno efikasniji od drugih, izbor leka uslovljen je bolnošću i komorbiditetima. Značajno je ne dozvoliti kontinuiranu upotrebu kod starijih ljudi, uz obaveznu gastroprotekciju, primenu inhibitora protonske pumpe. Slabi opoidi  kakav je lek tramadol se takođe koriste kratkotrajno za simptomatsko lečenje osteoartitisa, dokazano je da značajno smanjuje intenzitet bola.

Pored anagletika i NSAIL preporučuje se i primena kortikosteroida, ali nije indikovana sistemska nego  lokalna primena, u vidu intraartikularnih injekcija.

Prema zvaničnim smernicima u lečenju osteoartritisa se preporučuju sprorodelujući lekovi za osteoartritis koji su klasifikovani su u 2 grupe prema EMEA-The Europen Medicine Agency:

1. Simptomatski sporodelujući lekovi za lečenje osteoartitisa (SySADOA)- Hondroprotektori
2. Lekovi koji modifikuju bolest osteoartrisa (DMOADs)- Hondrotropni lekovi

Lekovi iz grupe SySADOA

Lekovi iz grupe SySADOA su supstance koje doprinose obnavljanju, očuvanju funkcije, kao i održavanju kvaliteta zglobne hrskavice i okolnih struktura. To su preparati koji u većoj dozi sadrže glukozamin-sulfat i hondroitin-sulfat koji su normalni sastojci zdrave hrskavice. Mnogi od ovih preparata sadrže i hijaluronsku kiselinu, kolagen tip 1 i metilsulfonilmetan. Postoje dokazi da je odgovarajuće primena ovih lekova efikasna u redukciji bola ali i da mogu da spreče ili uspore promene u građi hrskavice zgloba. Uglavnom se dobro podnose i bezbedni su za dužu upotrebu kod većeg broja bolesnika. Minimalna preporučena dužina lečenja je 3 meseca, nakon čega se procenjuje efekat i donosi odluka o svrsishodnosti daljeg nastavka lečenja.

Osteoartritis i hondroprotektori

Na našem tržištu postoji registrovano mnogo hondroprotektora, među kojima se nalazi i preparat -superiorni bioaktivni kompleks hondroitin sulfata, glukozamin sulfata, S-adenozil-L-metionina i vitamina, koji doprinosi smanjenju simptoma osteoartitisa, naročito ukoliko se u kombinaciji koristi i sprej koji u svom sastavu sadrži  kapsaicin, magnezijum-hlorid, mentol i kamfor. Na mestu nanošenja sprej ispoljava lokalno anestetičko i antiinflamatorno dejstvo, dovodi do povećanja lokalnog protoka krvi izazivajući prijatan osećaj zagrevanja.

Lekovi iz grupe DMOADs

Lekovi iz grupe DMOADs su zapravo stvarni, suštinski hondroprotektori, koji dovode do regeneracije oštećene zglobne hrskavice. Mogu da spreče i odlože oštećenje hrskavice kao i da obnove već oštećenu ali nemaju direktan efekat na simptome bolesti. To je novija grupa lekova, koji se koriste u lečenju osteoartitisa kolena, dok za sada manje rezultate imaju kod osteoartitisa zgloba kuka i šaka. Kako se radi o novim lekovima, ova grupa je jednim delom u upotrebi a drugim delom u fazi istraživanja ili preregistracije.

Među novim savremenim metodama lečenja se ističu intraartrikularna primena hijaluronata, plazme obogaćene trombocitima (PRP), metoda ubrizgavanja autolognog kondicioniranog seruma ( Orthokine), kao i lečenje matičnim ćelijama. Rezultati su ohrabrujući, ali je potrebno dodatno naučno i kliničko iskustvo u primeni ovih metoda lečenja.

Kada se istroše mogućnosti konzervativnog lečenja osteoartitisa, pristupa se operativnom lečenju.

Cilj lečenja osteoartitisa je smanjiti bolove, održati i poboljšati pokretljivost zglobova, poboljšati kvalitet život pacijenata uz što manje neželjenih efekata.

dr Radinka Madžar,

spec. fizikalne medicine i rehabilitacije,

SB za rehabilitaciju “Rusanda” Melenci