Zašto sve stomak zaboli?

Najčešće gastrointestinalno oboljenje u kliničkoj praksi je sindrom iritabilnog kolona. Manifestuje se bolom u stomaku i poremećajem pražnjenja stolice u raznim kombinacijama, kojima se ne može naći neki konkretan (organski) uzrok. Sindrom iritabilnog kolona karakterišu poremećaji pokretljivosti creva i bolne osetljivosti trbuha. Kod bolesnika s prolivom ubrzan je tranzit fekalne mase kroz debelo crevo, dok je kod bolesnika sa zatvorom tranzit u celini usporen. Pojačana bolna percepcija ispoljava se osetljivošću na rastezanje rektuma prilikom defekacije, ali i ileuma i kolona. Pri tome je osećaj bola, za razliku od zdravih osoba, prisutan u različitim i u udaljenim regionima stomaka i nije lokalizovan na jednom mestu. Na ispoljavanje simptoma bitno utiču psihološki faktori i stresne situacije u životu.

Uzrok nastanka

Najčešći uzročnici su stres ili napetost. Prva pojava sindroma obično se povezuje sa neposrednim trovanjem hranom ili postojanjem određene alergije na hranu. Simptomi se kod polovine obolelih javljaju pre 35. godine života a kod skoro isto toliko u periodu od 35. do 50. godine. Uglavnom su to žene u dobi od 20 do 30 godina, ali i druge osobe stalno izložene stresu.

Simptomi

Klinička slika nervoznog creva se najčešće ispoljava u tri oblika: 1. bol i zatvor, 2. stalni proliv  i 3. naizmenično zatvor i proliv.

Bol je neprijatan, ali retko takvog intenziteta da budi bolesnika iz sna. Zatvor se ispoljava objektivno –  manje od tri stolice nedeljno, kao otežana, često nepotpuna i bolna pražnjenja. Stolice su često uske kao olovka ili brabonjaste, što je posledica spazma, debelog creva. Proliv se ispoljava u vidu ređih stolica male zapremine, najčešće ujutro ili posle obroka. Prvo pražnjenje se obično sastoji od stolice normalne konzistencije, a zatim sledi nekoliko manjih pražnjenja neformirane stolice. Tipično za ove bolesnike je da se simptomi pojačavaju prilikom postojanja permanentnog stresa ili nakon stresnih situacija. Uz bolove bolesnik oseća i nadutost, prisutni su gasovi i može biti i sluzi u stolici. Napad je propraćen osećajem slabosti i mučnine, bledilom, ali ne i povraćanjem.

Dijagnoza

Za postavljanje dijagnoze potrebno je potražiti savet i konsultaciju lekara, jer se radi o bolesti koje nemaju potpuno jasan uzrok nastanka. Uzimaju se anamnestički podaci, vrši se fizički pregled rektosigmoidoskopijom, ginekološki pregled kod žena, pregled stolice na okultnu krv i pregledi mokraće i krvi (sedimentacija, krvna slika, urea, kreatinin, glikemija, gvožđe i elektroliti). Kod starijih od 40 godina, ili ako postoje indikacije i kod mlađih, treba uraditi irigografiju s dvojnim kontrastom, odnosno kolonoskopiju. Ako je bol vrlo izražena, treba sprovesti dalja ciljana rendgenološka, endoskopska, ultrazvučna, biohemijska i druga ispitivanja. Ukoliko je proliv značajno prisutan, treba sprovesti dalje preglede stolice (paraziti, leukociti), isključiti mogućnost postojanja inflamatornih bolesti creva, celijakiju, nedostatak laktaze, loše apsorpcije žučnih kiselina (idiopatski oblici), hipertireozu, alkoholizam i druge uzroke proliva.

Lečenje

Pažljivo ispitivanje načina ishrane može da otkrije one faktore koji pogoršavaju simptome (kafa, mleko, leguminoze, masna hrana i drugo). Bol može da povoljno reaguje na primenu antiholinergika, datih 30 do 45 minuta pre obroka, ali oni često provociraju zatvor. Spazmolitici bitno pomažu nekim bolesnicima s bolom. Probiotski preparati, klinički dokazani u ovoj indikaciji, olakšavaju tegobe I mogu se koristiti u dužem vremenskom periodu, a ublažavaju i dijareju. Emocionalna potpora bitna je u tretmanu osoba sa sindromom iritabilnog kolona. Ako postoji psihijatrijski poremećaj, treba ga lečiti odgovarajućim lekovima, i apsolutno je najbolje to prepustiti psihijatru.