Kakav se režim ishrane savetuje kada dete ima proliv?
Question
Register Now
Registracijom na PitajLekara.rs postajete član naše zajednice koja kao ideju ima pružanje odgovora na razna medicniska pitanja od strane stručnih lica. Pozivamo Vas da sa nama podelite Vaša iskustva ali i da dobijete odgovore na sve medicniske nedoumice.
Answer ( 1 )
Prva faza odnosi se na prva dva dana proliva, odnosno prva dva dana viroze. U tom periodu savetuje se nešto laganija ishrana koja uključuje supice, rehidracione rastvore koji se mogu kupiti u apoteci, kašicu od griza, banane, pirinač sa šargarepom kuvanom u supi, komadiće kuvanog krompira i piletine, kao i hleb. Detetu se nude manji i češći obroci, približno na svaka dva sata, između kojih se detetu obavezno nudi rehidracioni rastvor.
Druga faza podrazumeva obogaćivanje detetove ishrane lakše svarljivim namirnicama, a koje imaju visoku energetsku i nutritivnu vrednost, a to su: testenina, kukuruzni griz, razne žitarice, jaja, sir, kao i manje količine maslaca i visokokvalitetnih biljnih ulja. Cilj je da dete jede uobičajenu ishranu, naravno pod uslovom da je regulisana i raznolika.
Pored tečnosti putem proliva gube se i mnoge hranljive materije te stoga uz uvažavanje raznolike i regulisane ishrane treba povećati i unos vitamina C, kalcijuma, natrijuma, kalijuma i cinka. Budući da selektivan unos mikronutrijenata nije lako sprovesti, najbolji način nadoknade vitamina i minerala je potpuna suplementacija u vidu multivitaminskih preparata koji odgovaraju starosti deteta. Suplementaciju je najbolje započeti što pre, pa je najprikladnije davati je neposredno posle obroka.
Nikako se ne sme zaboraviti da je čovekov gastrointestinalni sistem živ i da od njegovog zdravlja i unutrašnje ravnoteže mikroflore zavisi zdravlje čitavog organizma. Proliv je odbrambeni mehanizam kojim se telo čisti od uzročnika infekcije, ali tokom tog procesa narušava se ravnoteža probiotskih kultura koje nastanjuju gastrointestinalni sistem, zbog čega moderna medicina, uz pravilnu rehidraciju i odgovarajuću ishranu, preporučuje obaveznu terapiju klinički ispitanim probiotskim kulturama. U smernicama se preporučuju dokazano efikasni Lactobacillus rhamnosus GG i Saccharomyces boulardii. Uzimanjem tih „dobrih“ mikroorganizama stvaraju se nepovoljni uslovi za rast i razvoj onih loših koje želimo da eliminišemo, a rezultat je kraće trajanje proliva, bolja iskoristivost hranljivih materija i snažniji rad imunog sistema.
Virusni proliv u dečijem uzrastu je gotovo neizbežan, ali pametni pristup, koji u prvom redu podrazumeva odgovarajuću rehidraciju, pravilnu ishranu i vraćanje gastrointestinalnog sistema u ravnotežu kvalitetnim probiotskim preparatima, ubrzaće ozdravljenje.