Šta ako se beba rodi prevremeno?
Rođenje deteta predstavlja jedan od najlepših trenutaka u životu svakog čoveka. Sva iščekivanja, neizvesnost i potajni strahovi vezani za trudnoću i porođaj nestaju u momentu kada se zaori plač deteta i kada vam pedijatar potvrdi da ste dobili zdravu bebu.
Ali šta se dešava sa roditeljima čija se beba rodila pre termina i gde umesto zdravog plača deteta kuću ispunjavaju strahovi da li će beba preživeti, da li će sve biti u redu i da li će i kada dostići svoje vršnjake. Bez obzira na brojne probleme koje ih prati, većina prevremeno rođenih beba to uspeva.
Kada se beba smatra prevremeno rođenom?
Pod prevremeno rođenim bebama podrazumevamo bebe koje su rođene pre 37 nedelje gestacije. Normalna trudnoća traje 280 dana ili 10 lunarnih meseci, ili se najčešće računa 40 nedelja. U trenutku rođenja većina beba je teška od 2800-4000 g. Ranije se za svako novorođenče rođeno ispod 2500 g smatralo da je nedonošče. I danas je to granica težine procena da li su bebe normane težine ili male, ali to nije faktor koji jednu bebu svrstava da li je prevremena ili ne. Dosta prevremenih beba se rodi sa masom većom od 2500 g, kao i terminskih ispod ove težine.
Znači, dužina trudnoće, a ne težina novorođenčeta je faktor koji bebe svrstava u prevremene i terminske, i određuje dalje postupke i usmerava negu deteta u određenom pravcu.
Da li prevremeno rođene bebe zahtevaju posebnu negu i tretman?
Ni sve prevremeno rođene bebe ne zahtevaju isti tretman. Bebe rođene blizu termina često osim intenzivnijeg praćenja u prvim danima ne zahtevaju nikakav dodatni tretman, i sve vreme su pored svojih mama. Uspostavljanje kontakta koža na kožu, prvi podoji u porođajnoj sali, kao i ishrana samo podojima je moguća od samog rođenja.
Za razliku od njih bebe rođene dosta pre termina zahtevaju posebne uslove i potreban je smeštaj u najbolje opremljenim centrima intenzivne nege koji se u našoj zemlji nalaze u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. Vrlo često kada se očekuje rođenje takvih beba, trudnice se upućuju u ove centre da održavaju trudnoću i tamo se porode, jer se pokazalo da transport, tzv. intra uterini je mnogo bolji za prevremeno rođeno dete, i da takva deca samim tim što se po rođenju vrlo brzo smeštaju u jedinice intenzivne nege i dobijaju svu potrebnu pomoć, imaju mnogo manje posledica i bolje šanse za razvoj.
Procenat prevremeno rođene dece je različit i zavisi i od stepena razvijenosti neke zemlje. Kod nas se godišnje rodi više 4000 beba pre vremena ili između 8-11% sve živorođene dece.
Prema stepenu nezrelosti prevremeno rođena deca su podeljena na:
- blago nezrelu/između 36-34 gn/,
- srednje /33-30 gn,
- tešku /29-26 gn/ i
- ekstremnu /25-22 gn/.
Anatomski to znači da po građi prevremeno rođeno dete možemo smatrati još uvek fetusom, odgovarajuće gestacije, koje je ostalo bez svog osnovog organa-placente. Fiziološki ono je delimično fetus, delimično novorođenče. Ovako rođeno dete zato ima niz svojih bitnih karakteristika i odlika, kako u izgledu tako i funkcionisanju.
Po čemu se prevremeno rođene bebe razlikuju od beba rođenih u terminu?
Što je beba nezrelija, manje je dužine, mršavija (ima manje potkožnog masnog tkiva), ima manju telesnu težinu. Glava deluje velika u odnosu na telo. Koža je tanka, kroz nju se „provide“ krvni sudovi, na ramenima i leđima su vidljive tanke dlačice. Zbog manjka potkožnog masnog tkiva brzo se rashlađuje, pa odmah posle rođenja mora da se smesti u inkubator. Kosti su, takođe, slabije razvijene i manje mineralizovane. Plač je slabiji.
Ako je beba nezrelija, može da ima probleme sa disanjem zbog nezrelosti pluća, zbog čega može biti priključena na aparat za disanje i kiseonik. I ostali organi su, takođe, nezreli. To se odnosi na mozak, gde se često dešavaju krvarenja zbog osetljivosti nezrelih krvnih sudova. Postoje problem sa krvnim sudovima u oku i velika zabluda i strah kod roditelja da zbog boravka bebe u inkubatoru može da oslepi. Razlog retinopatije prematurusa je, pre svega, u nezrelosti krvnih sudova i vrlo visokim dozama kiseonika, što se danas izbegava. Takođe, danas postoje načini da se to zaustavi i po protokolima sva deca rođena pre 31. gestacijske nedelje i manja od 1500 g, a čak je preporuka od 34. nedelje i mlađa, da se podvrgavaju pregledu oftalmologa.
Digestivni sistem kod prevremeno rođene bebe
Jedan od takođe nezrelih sistema kod prevremeno rođene dece je i digestivni trakt, odnosno sistem za varenje hrane. On je vrlo složen, počev od mogućnosti sisanja i gutanja. Očekuje se da bebe rođene od 32-33. gn i starije mogu da usklade ovaj akt, da imaju dovoljno razvijen centar za sisanje i gutanje. Količina enzima koja vari hranu takođe je smanjena. Zato se unos hranjivih materija prilagođava nezrelosti bebe. Kod jako nezrelih sprovodi se ishrana intravenski. Kod zrelijih prevremeno rođenih beba koje još ne mogu da gutaju, hrane se preko sonde. Sve mame prevremeno rođenih beba imaju mleko koje sadrži više proteina i prilagođeno je potrebama njihovog deteta. Zato kada postoje mogućnosti i mama nije sa bebom treba da se izmlaza i da nosi mleko svojoj bebi.
Zbog značaja majčinog mleka danas su u velikim centrima oformljene i banke mleka. Kada beba dovoljno sazri i dođe kući potrebno je navići je na dojku. To je često dugotrajan i ni malo lak posao, za koji majci treba pružiti svu podršku. Podoj i majčino mleko su višestruko korisni, ne samo kao ishrana, već i sam kontakt na dojci za što bolji psihomotorni razvoj. Za sam sistem za varenje bitnu ulogu igra i naseljenost creva bakterijama. Danas se zna da nijedna sredina, pa čak ni plodova voda u kojoj se nalazi fetus u materici nije u potpunosti sterilna.
Crevna flora
Rođenjem novorođenče već ima jako malu količinu bakterija u svojim crevima. Prva doza bakterija ili deo genetskog materijala fetus dobija u plodovoj vodi. Tako da normalan sastav crevne flore majke-oralni, vaginalni i crevni utiče na plod. Način rođenja (prirodnim putem ili carskim rezom), prevremeni porođaj, način ishrane, antibiotici, utiču na formiranje konačne crevne flore.
I tu za razliku od zdravog donešenog terminskog novorođenčeta koje je na prirodnoj ishrani kod koga u normalnoj crevnoj flori dominiraju dve glavne probiotske bakterije (Lactobacillus i Bifidobacterium), kod prevremeno rođenog i nezrelog novorođenčeta predominantna je kolonizacija koliformnim, enterokokama (E.coli, Staphylococcus, Enterococcus).
Zbog pretežno naseljenosti patogenim mikroorganizmima i izostanka “dobrih” bakterija u crevima prevremeno rođene dece, ovo je jedan od faktora koji ovu populaciju vodi u povećani rizik za razvoj nekrotičnog enterokolitisa. NEC ili nekrotični enterokolitis predstavlja izumiranje crevne sluzokože i predstavlja životno ugrožavajuće stanje. Još neki od problemi sa kojima se zbog nezrelosti suočava prevremeno rođeno dete su i nezrelost imunog sistema – infekcije, žutica…
Da li probiotici mogu da se primenjuju kod prevremeno rođene dece?
Probiotici su živi organizmi koji dati u dovoljnoj količini mogu da imaju pozitivan efekat na zdravlje domaćina. LGG – Lactobacillus rhamnosus GG, je mlečno-kiselinska bakterija otkrivena 1983. godine.
Postavlja se pitanje na koji ona način pomaže crevima?
Svojim bičevima se čvrsto “kači” za zid creva, ili jednostavno rečeno, takva je da “mnogo voli i baš zna da se zakači” za ćelije tankog creva i na taj način sprečava da se za ćelije creva “zakače” loše bakterije. S druge strane, luči mlečnu kiselinu i tako ne dozvoljava da se umnože loše bakterije.
Do sada je sprovedeno preko 200 kliničkih ispitivanja u različitim studijama i različitim indikacijama i usvojeno da se LGG može i treba da se koristi kod prevremeno rođene dece, rođene pre 34 gn, zbog prevencije nekroze creva preveremno rođene dece i kasne sepse. Kod prevremeno rođene dece, ali i onih beba u terminu, ako primaju antibiotike zbog sprečavanja neželjenog dejstva antibiotika, primenu probiotika treba nastaviti još 2 nedelje po prestanku antibiotika. Uopšte i kod starije dece, ne samo u period novorođečeta, svaka primena antibiotika, treba da bude praćena primenom probiotika, od kojih LGG ima vodeće mesto.
Takođe se njegova primena preporučuje kod grčeva kod beba, svih proliva nastalih iz bilo kog razloga. On ima mesto kao prevencija respiratornih infekcija kod dece, a posebno do 3. godine, kada još uvek nije razvijen i dovoljno sazreo imuni sistem, jer pomaže jačanju imuniteta i otpornosti na infekcije.
Probiotske kapi sadrže najispitivaniji probiotski soj Lactobacillus rhamnosuss GG, koji je bezbedan za primenu od prvog dana rođenja, čak i kod prevremeno rođene dece.
Leave a reply
You must login or register to add a new comment .