Ponavljane urinarne infekcije

Urinarne infekcije predstavljaju ozbiljan zdravstveni problem i spadaju u red najučestalijih infekcija. Obuhvataju sve infekcije lokalizovane na bilo kom delu mokraćnog sistema – u bubrezima, mokraćnim kanalima i bešici. Kod muškaraca je i prostata u veoma tesnoj anatomsko-funkcionalnoj vezi sa ovim sistemom.

Infekcijom se smatra prisustvo velikog broja bakterija iste vrste (100.000 ili više u 1 ml urina). Ponekad je dovoljan i manji broj, ali vrlo patogenih (loših) bakterija. Najčešće infekcije mokraćnog sistema su cistitisi (upale mokraćne bešike). Nelečena ili neadekvatno lečena infekcija mokraćne bešike može se dalje komplikovati čestim i ponovljenim infekcijama (recidivima), upalom bubrega (pijelonefritis), pa i sepsom.

Zbog čega se javljaju urinarne infekcije?

Uzročnici urinarnih infekcija su brojni – bakterije, virusi, gljivice. Najčešći, najuporniji i najotporniji uzročnik urinarnih infekcija je Escherichia coli (Ešerihija). Ova bakterija normalno živi u crevima čoveka i izaziva infekciju samo ako, uz određene preduslove, dospe iz creva u mokraćnu bešiku. Na razvoj infekcije mogu uticati loša higijena, pad imuniteta, zatvor ili otežano pražnjenje creva. Osim toga, faktori koji doprinose lakšem razvoju urinarnih infekcija su i anomalije u urinarnom traktu, uvećana prostata kod muškaraca, zastoj urina, kateter …

Simptomi urinarnih infekcija

Urinarnu infekciju prati učestalo, otežano i bolno mokrenje vrlo male zapremine urina. Javlja se i peckanje pri mokrenju, bol u predelu bešike, povišena temperatura. Urin je zamućen, izmenjenog i neugodnog mirisa. Često je prisutna i krv u urinu zbog čega može biti izmenjene, crvenskaste boje. Ako nastupe povracanje, bol u krstima, groznica i visoka temperatura to ukazuju da se infekcija proširila i dovela do upale bubrega.

Kako izlečiti infekciju

Terapija se sprovodi antibioticima i to ciljano, prema antibiogramu. Međutim, veliki broj pacijenata odlučuje se za samolečenje, što najčešće ne daje očekivane efekte. Zloupotreba antibiotika (pogrešan izbor, mala doza leka, nedovoljno duga terapija ili prestanak lečenja po ublažavanju prvih simptoma…) dovodi pacijenta u začarani krug – bakterije postaju otporne, razmnožavaju se u zidovima mokraćnih puteva i aktiviraju pri najmanjem padu imuniteta. Infekcija se zbog toga često ponavlja pa su potrebne sve veće doze sve jačih antibiotika … i tako u nedogled.

Osim toga, dugotrajna primena antibiotika dovodi do poremećaja normalne bakterijske flore u organizmu i stvara preduslov za razvoj novih infekcija.

Zbog toga se u tretmanu urinarnih infekcija kao prva linija odbrane sve više preporučuju prirodni preparati koji sprečavaju pojavu recidiva, a ne remete balans bakterijske flore. Ovakvi preparati se mogu primeniti samostalno ili u kombinaciji sa antibioticima, u zavisnosti od stanja pacijenta, kao i od nalaza urinokulture.