Ponavljane infekcije mokraćnih puteva

Urinarne infekcije mokraćnih puteva koje se često vraćaju (rekurentne infekcije) su veoma rasprostranjene i sreću se kod žena svih godina, obrazovanja i socioekonomskog statusa. Tokom životnog veka, oko 60% žena će imati najmanje jednu bakterijsku infekciju bešike. 20-40% njih će imati ponovnu infekciju od kojih će gotovo polovina žena imati više ponavljanih infekcija tokom svog životnog veka.

Ponavljane infekcije mokraćnih puteva, su zapravo hronične, i osoba tada ima 2 infekcije tokom prethodnih šest meseci ili 3 tokom prethodne godine.

Između tih perioda, osoba nema simptome niti znake infekcije. Da bi se postavila dijagnoza infekcije potrebno je da budu zadovoljena dva kriterijuma: postojanje simptome i laboratorijska potvrda.

Uzroci nekomplikovanih rekurentnih (ponavljanih) infekcija mokraćnih puteva

Žene sa ponavljanim urinarnim infekcijama se ne razlikuju od žena koje nikada nisu imale urinarne infekcije sem što su rođenjem dobile neke karakteristike koje ih svrstavaju u rizičnu grupu. Naime, sluzokoža njihovog urinarnog trakta poseduje posebne receptore preko kojih se E. coli lako zakači i tu razmnožava. U normalnim uslovima, E. coli (kao i druge crevne bakterije) je uvek tu, u okolini. Žene koje nemaju te receptore nisu dobri domaćini za nju, ali žene sa receptorima će je zadržati i imati česte simptome. Veoma često, infekcija je prisutna i u vaginalnoj sluzokoži iz istih razloga. Stoga lekar treba uvek pored urinokulture da proveri i vaginalni bris, jer ginekološka infekcija, ako se ne leči istovremeno kada i mokraćna infekcija, može poslužiti kao rezervoar ponovne urinarne infekcije.

Simptomi

Simptomi koji ukazuju na infekciju su isti bez obzira koja infekcija je u pitanju: bolno i učestalo mokrenje, potreba za hitnim mokrenjem, osećaj nedovoljne ispražnjenosti mokraćne bešike, ponekad pojava krvi u mokraći i/ili nemogućnost zadržavanja mokraće. Simptomi mogu biti manje tipični kod starih osoba. Često ih je teško razlikovati od hroničnih tegoba koje ove osobe imaju nevezano za infekciju (učestalo i hitno mokorenje, inkontinencija, slabost i malaksalost). Stoga je za dijagnozu kod ovih osoba važno obratiti pažnju da li postoji naglo pogoršanje tegoba.

Izazivači infekcije i dijagnoza

Najčešće, infekcije su izazvane bakterijom Escherichia coli (E. Coli) koja je normalni stanovnik u crevima. Njoj nije mesto u mokraćnim putevima. Ređe su izazivači druge bakterije.

Na infekciju prvo ukazuju tegobe. Potvrđuje se laboratorijskim ispitivanjem urina (i urinokulture).

Bakterije koje se izoluju u urinu treba da se nalaze u broju koji je veći od 10⁵ (preko 100000 kolonija u militru urina, CFU/ml). Međutim, taj broj kolonija može biti i manji ukoliko klinički simptomi ukazuju na infekciju.

Posledice rekurentnih (ponavljanih) infekcija mokraćnih puteva

Kod većine, ove infekcije nemaju ozbiljne posledice po zdravlje i funkciju bubrega. Posledice se uglavnom vezuju za prekomernu upotrebu antibiotika. I pored toga, one predstavljaju značajan zdravstveno-ekonomski problem, jer remete kvalitet života i radnu sposobnost. Žene sa recidivantnim infekcijama su često loše raspoložene i gube nadu da će im ikada biti bolje. Imaju osećaj da su krive za svoje stanje, obilaze lekare i sklone su da se samostalno leče uzimajući sve preparate za koje su čule. Žale se da im je poremećen i porodični život, jer i ukućanima smetaju njihove stalne žalbe i tegobe.

Česta i nekontrolisana upotreba antibiotika kod njih dovodi do poremećaja rada želuca i creva, nastanka dijareje, ali i razvoja bakterijske rezistencije, tj. otpornosti bakterija. Tako se zatvara začarani krug: sve više antibiotika, sve češća bakterijska rezistencija, sve češće infekcije mokraćnih puteva.

Sprečavanje ponavljanih infekcija

Najpoželjnije je da se lečenje i kontrola sprovode kod nefrologa koji imaju iskustvo u toj oblasti.

Opšte mere uključuju: higijenu, izbegavanje kupanje u sapunici, spermicidnih sredstava, kod žena u menopauzi primena vaginalih estrogena…

Pored opštih mera, lekari kod težih oblika ponavljanih infekcija neretko preporučuju preventivnu upotrebu antibiotika u dužem vremenskom periodu. Ovakva prevencija nije bez negativnih posledica, jer može dovesti do razvoja bakterijske otpornosti ili naseljavanja drugih bakterija koje su otporne na dati lek.

Treba znati da je potpuna eliminacija infekcije teška, jer se radi o ženama koje imaju zdravu, ali specifičnu sluzokožu koja pogoduje naseljavanju bakterija.

Proantocijanidini

Jedna od najistraživanijih biljaka jeste brusnica čiji se efekat povezuje sa proantocijanidima (PAC) koji su u njenom sastavu. Oni deluju tako što sprečavaju prijanjanje bakterija za zid sluzokože i tako je štite od infekcije.

Brusnica kod infekcije mokraćnih puteva

Međutim, nisu svi preparati brusnice isti. Postoje sokovi, suvi ekstrakti brusnice i preparati sa sprašenim celim plodom brusnice.

Za suvi ekstrat se često ne zna šta sardži i koji je to deo ploda, a pogotovu koliki je sardžaj proantocijanidina.

U prahu celog ploda brusnice nalazi se pulpa, seme, sok i kora brusnice zbog čega je bogat proantocijanidinima (PAC). To su aktivne supstance koje ometaju Ešerihiju i druge bakterije da se zakače za sluzokožu mokraćnih puteva.

Mehanizam zaštite brusnice dodatno je pojačan zakišeljavanjem urina (prisustvo organiskih kiselina u brusnici). Biljni flavonoidi i polifenoli deluju zaštitno na sluzokožu svojim antioksidantnim i antiinflamatornim dejstvom usled smanjenog stvaranja zapaljenskih faktora.

Poznato je da se brusnica dobro toleriše i da ne postoji rizik od njene primene.

Osobe kojima se infekcija ponavlja treba da je uzimaju svakodnevno u periodu od više meseci uz primenu svih opštih mera prevencije. Preparate brusnice treba uzeti odmah nakon što se izleči akutna urinarna infekcija, jer se tako pomažu u smanjenju ponovne pojave iste.

Iako je brusnica našla svoje mesto među korisnicima koji često imaju urinarne tegobe, i dalje ostaje da se utvrdi optimalna količina proantocijanidina za efekat sprečavanja vezivanja bakterija. Brojni preparati koji se nalaze na tržištu ne navode ovaj podatak, a samim tim je teško dokazati njihovu efikasnost.

Podaci ukazuju da 250 mg sprašenog celog ploda brusnice sadrži 7,2% PACa što ga čini delotvornim u sprečavanju adherencije bakterija za zid mokraćnih puteva.