PUŠENJE – STRAST MODERNOG ČOVEKA

Pušenje je strast modernog čoveka. To je loša navika današnjice koju je teško iskoreniti. Najpre je sve krenulo od uživanja i razonode, a onda se pretvorio u svetski zdravstveni problem.

Kako je sve krenulo

Iako godinu u kojoj je postao sredstvo za uživanje nije moguće odrediti, pretpostavlja se da su u duvanu prvi uživali narodi Anda između 5.000 i 3.000 godina pre nove ere. U modernom vremenu, njegova se konzumacija veže uz otkriće novog sveta, Amerike kada je prenesen u Evropu.

Iako se broj pušača u svetu smanjuje i dalje je jako zabrinjavajući. Broj pušača u Srbiji starijih od 15 godina je 2,8 miliona – procenila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) još 2018. godine, a umire veliki broj ljudi upravo od konzumiranja cigareta.

Oboljenja koja pušenje može da izazove

Dim koji se stvara sagorevanjem cigarete, udisanjem dospeva do plućnih alveola, a odatle procesom difuzije u cirkulaciju, krvne sudove, mozak i sve ostale organe. Hronično pušenje može izazvati rak pluća i bronhija, povećava rizik pojave raka ždrela i usne šupljine. Može izazvati i oštećenje krvnih sudova i pogoduje pojavi ateroskleroze – suženja krvnih sudova zbog stvaranja naslaga (plaka). Na taj način povećava rizik pojave većine kardiovaskularnih bolesti poput infarkta, moždanog udara i otežana cirkulacije.

Još jedno hronično oboljenje koje izaziva pušenje je hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP). Obično se javlja kod pušača sa višegodišnjim stažom. Osim stalno prisutnog kašlja i iskašljavanja barem tri meseca u godini, kod obolelog se ispoljava i otežano disanje sa osećajem gušenja i sviranjem u grudima.

Neutrališite slobodne radikale

Duvanski dim je značajan izvor slobodnih radikala. Slobodni radikali i oksidansi prisutni u duvanskom dimu izazivaju oksidativni stres i inflamaciju (zapaljenje), koji čine osnov pokretanja gore navedenih patofizioloških procesa.

Ako se i pored pomenutih stetnih dejstava cigareta, odlučite da ih dalje konzumirate, pobrinite se da se makar količina slobodniih radikala u telu svede na minimum.

U današnje vreme često se pominje N-acetilcistein (NAC), kao efikasano jedinjenje koje neutrališe slobodne radikale i pomaže da se zaustavi oksidativni stres. NAC je neophodan za proizvodnju glutationa – najjačeg antioksidansa u našem telu.

Ljudi su se uglavnom susreli sa NAC-om slučajno, kao pomoć u iskašljavanju „produktivnog kašlja“, kao posledica virusnih i bakterijskih infekcija respiratornog trakta. NAC je mukolitik koji će pomoći eliminaciju zgusnutog sekreta iz disajnih puteva, ali priča o NAC-u kao “hvataču” slobodnih radikala i borcu protiv bakterija dobija sve više na značaju I što je dokazano i objavljeno u mnogim stručnim medicinskim časopisima. Takođe se koristi i kao „pomoćna terapija“ u olakšanom iskašljavanju i kao antioksidans u sprečavanju egzacerbacija, pogoršanja hronične opstruktivne bolesti pluća.

U skorašnje objavljenoj studiji je dokazana prednost kombinacije N-acetilcisteina i propolisa u odnosu na sam N-acetilcistein kao bolja antioksidativna zaštita i poboljšan kvalitet života kod ispitanika koji su koristili kombinaciju NAC-a i propolisa posle samo 10 dana.

Ako već ne možete da ostavite pušenje, iskoristite priliku da smanjite dejstvo slobodnih radikala i poboljšate sebi kvalitet života!