Register Now

Login

Lost Password

Lost your password? Please enter your email address. You will receive a link and will create a new password via email.

Login

Register Now

Registracijom na PitajLekara.rs postajete član naše zajednice koja kao ideju ima pružanje odgovora na razna medicniska pitanja od strane stručnih lica. Pozivamo Vas da sa nama podelite Vaša iskustva ali i da dobijete odgovore na sve medicniske nedoumice.

Astma – kako sprečiti asmatične napade?

Astma – kako sprečiti asmatične napade?

Astma je neizlečiva bolest, hronično oboljenje disajnih puteva, praćeno otežanim i čujnim disanjem i napadima kašlja.

Osobe sa astmom su preosetljive na spoljašnje uticaje, koji dovode do suženja disajnih puteva, a kao posledica javljaju se tegobe u vidu osećaja otežanog disanja, kašlja, osećaja tištanja i zviždanja u grudima. Tegobe su najčešće noću i/ili u ranim jutarnjim satima, ali mogu biti i tokom dana.

Faktori koji utiču na nastanak astme

Astma se razvija se udruženim delovanjem dve grupe faktora:

– Faktori iz okruženja – aerozagađenje, globalno zagrevanje, promene klimatskih faktora, urbanizacija, pojačano prisustvo alergena i polena u vazduhu (čini nam se kao okruženje u kojem danas živimo)

– Individualni faktori – genetska predispozicija, način života, nezdrava ishrana sa konzumacijom aditiva, veštačkih materija, pušenje, gojaznost, smanjena fizička aktivnost, stalan boravak u zatvorenom prostoru (a retke šetnje po prirodi), učestale infekcije, prevelika upotreba antibiotika

Povezanost alergije i astme je vrlo česta pojava

Smatra se da oko 40% bolesnika s alergijskim rinitisom ima astmu, a da čak 90% bolesnika s astmom ima i alergijski rinitis. Alergijski rinitis često prethodi astmi i smatra se rizikom razvoja astme. Alergeni koji mogu da je izazovu jesu kućna prašina, grinje, buđ, životinjska dlaka, polen drveća, trave i korova.

Vidimo da su neki faktori van naše kontrole (poput genetike, današnjeg za astmu nepovoljnog okruženja za život…). Možda je zato ova bolest toliko rasprostranjena – 1 od 12 ljudi boluje od astme.

Iako se ne može izlečiti, astma se može držati pod kontrolom

Savremena terapija pomaže bolesnicima da spreče većinu napada, reše se problematičnih noćnih i dnevnih simptoma, a time i ostanu fizički aktivni i normalno fukcionišu u svakodnevnom životu.

Postoje dve grupe lekova za astmu:

– lekovi za dugotrajnu prevenciju – tu spadaju kombinacije kortikosteroida sa dugodelujućim bronhodilatatorom

– lekovi za brzo otklanjanje tegoba (ventolin, berodual…)

Najčešći simptomi

Najčešće pojavi astme prethode simptomi u gornjim disajnim putevima u vidu kijavice, sekrecije i osećaja zapušenosti nosa, koji mogu trajati godinama. Kašalj kod astme obično počne kao suvi, ali se pred kraj napada pojavljuje kašalj sa gustim sekretom. Kada se sekret nagomila u plućima, on uzrokuje otežano disanje i kratak dah, čak i pri najmanjem fizičkom naporu.

Terapija

Zato je u terapiji astme neophodno uključiti i ekspektoranse – lekove koji podstiču uklanjanje bronhijalne sluzi iz disajnih puteva. Kada je stabilizovana astma, pod nadzorom lekara, se može koristiti, najispitivaniji mukolitik, N-acetilcistein, koji pretvara sluz u tečni oblik, smanjuje njenu viskoznost i time olakšava iskašljavanje.

Udružen sa propolisom, ova dva sastojka (N-acetilcistein i propolis) glavni su neprijatelji produktivnog kašlja – zbog svog jedinstvenog sastava oni razlažu velike količine sekreta, olakšavaju iskašljavanje, a time i ne dozvoljavaju da se pojavi asmatični napada.

Astmu ne možemo da izlečimo, ali uz kvalitetnu terapiju, astmatične napade možemo da sprečimo.

Leave a reply