Putnička dijareja

Najčešći zdravstveni rizik putnika, posebno onih koji posećuju zemlje u razvoju, je putnička dijareja ili proliv. Putnička dijareja može biti blaga i dosadna, ali nekada produžena, bolna i onesposobljavajuća bolest. Svake godine 20-50 odsto međunarodnih putnika (procjenjuje se nekoliko miliona ljudi) dobije proliv na putovanjima. Najčešće u toku prve nedelje. Medjutim, proliv se može pojaviti u bilo koje vreme tokom putovanja. Čak i posle povratka kući, a može da se produži i do  mesec dana po povratku. Putnički proliv – dijareja, može biti uzrokovan bakterijama, virusima ili parazitima – obično endemskim bakterijama koje nalazimo u lokalnim vodama. Infekcija se može  preneti i osobama u okolini. Najčešći uzročnik je enterotoksična Escherichia coli (E. coli) koja je prisutna u zalihama vode u područjima gdje se voda nedovoljno dobro pročišćava.

Glavne rizične okolnosti su zaražena hrana ili voda. To se najčešće viđa u regijama s lošim higijenskim uslovima. Područja visokog rizika za razvoj ove bolesti su zemlje u razvoju, kao što su: Latinska Amerika, Afrika, bliski istok, Azija. Ove tegobe se javljaju i kod turista koji letuju u drugim delovima Evrope i sveta, pa tako na žalost i u zemljama gde najčešće letuju naši turisti. Osobe koje su posebno osetljive i u situaciji povišenog rizika su mladji, osobe oslabljenog imuniteta, osobe koje boluju od iritabilnog creva ili dijabetesa, ali i osobe koje uzimaju lekove protiv gorušice ili imaju ulkusnu bolest želuca i dvanaestopalačnog creva.

Zašto se javlja putnička dijareja?

Rizik od zaraze zavisi i od mesta na kome se putnik hrani. Od malog rizika u privatnim kućama do velikog rizika kod uličnih prodavaca hrane. Na putovanjima  dijareja može da se dobije  već zbog same promene vode ili korišćenja novih namirnica, čak i kada su zdravstveno ispravne. Ovo se objašnjava činjenicom da lokalna hrana i voda mogu da sadrže dozvoljene količine mikroorganizama uobičajene za to područje, na koje je lokalno stanovništvo otporno. Ali turistima mogu da stvaraju  mnoge probleme. Uobičajeni simptomi su: nagli početak, povećana učestalost, količina i težina stolice, promenjena konzistencija stolice, mučnina i/ili povraćanje, bolni grčevi, nadimanje, povećana količina vetrova, povišena temperatura, malaksalost.

Šta da radite ako dobijete putničku dijareju?

Zbog činjenice da je to uglavnom bolest koja sama prođe, često je jedino potrebno lečenje oralnom rehidracijom, to jest uzimanjem dovoljne količine vode. Naime, dijarejom se gubi tečnost, koju je potrebno nadoknađivati zbog rizika od dehidratacije. Preporuka je da se gubitak tečnosti može da nadoknadi I uzimanjem instant -supa iz kesice, koje u sebi sadrže i dosta soli, zatim elektrolitni rastvor, čaj od nane ili kamilice. Alkohol svakako treba izbegavati, jer doprinosi pogoršavanju  dehidracije. Što se ozbiljnijeg lečenja tiče, većina ovih tegoba prođe sama od sebe za par dana.  Ukoliko dijareje postanu česte savetuje se uzimanje preparata na bazi probiotika, koji se mogu uzimati i preventivno.

Koristi od probiotskih preparata, na osnovu dokaza iz studija  virusnog gastroenteritisa  uverljiviji su  od dokaza o koristi u u bakterijskim ili parazitskim infekcijama. Mehanizmi delovanja su soj-specifični: postoje dokazi za efikasnost nekih sojeva laktobacila, kao i za Saccharomyces boulardii. Da bi se prevenirao nastanak bolesti i sprečilo bolovanje umesto prijatnog letovanja kome se radujemo cele godine, savetuje se uzimanje odgovarajućeg probiotskog preparata 5 dana pre polaska na put, kao i sve vreme trajanja putovanja.

Ako se razvije proliv sa tri ili  više stolica u razdoblju od nekoliko sati, i povezan je sa mučninom, povraćanjem, grčevima u stomaku, povišenom temperaturom, pojavom krvi u stolici, potrebno je obratiti se lekaru. On će Vam, ukoliko je potrebno, uvesti uzimanje dodatne terapije.  Neodložnu medicinsku pomoć treba potražiti u slučaju ozbiljne dehidratacije. Žeđ, uznemirenost, razdražljivost, upale oči, koncetrovan urin, u najtežim stanjima somnolentnost, duboko ubrzano disanje, bez mokrenja. Krvave stolice, temperature iznad 38,5 stepeni ili ako je prisutno stalno povraćanje koje ne prestaje su takodje simptomi koji zahtevaju pregled lekara.

Kako se zaštititi?

Da bismo izbegli putničku dijareju izuzetno treba voditi računa o kvalitetu hrane I vode koja se koristi tokom putovanja. Treba se čuvati sumnjivih obroka koji se pripremaju ili prodaju na otvorenom, a posebno se treba čuvati sirove hrane. Voće i povrće potrebno je dobro oprati ili još bolje oljuštiti. Veliki broj mikroorganizama ubija se termičkom obradom, pa je samim tim mnogo bolje odlučiti se za proverenu varijantu i uzimati samo termički obrađene namirnice. Kada ne postoji garancija  kvaliteta vode iz vodovoda, treba piti flaširanu vodu. Izuzetno je važno održavati higijenu. Podrazumeva se svakodnevna higijena tela kao i izbegavanje sumnjivih kontakata sa životinjama i  ljudima.