Kriterijumi za odabir probiotika

Kažu da smo potrošačko društvo – volimo da trošimo, a trošimo i jer moramo. Trošenje nam je nužda, ponuda je velika, a kako adekvatno da odaberemo? Ovo pitanje je bitno, pogotovo kada je reč o našem zdravlju. Kažu i da je u osnovi odabira znanje. I na jogurtu piše probiotik – da, i on sadrži neke vrste probiotskih bakterija, ali se nikako ne ubraja u grupu probiotika jer ne ispunjava kriterijume. Koji su to kriterijumi – hajde da saznamo.

Šta je probiotik?

Probiotikom se smatraju „dobre bakterije“, kulture mikroorganizama koje su proverenog kvaliteta, jasno definisane vrste (soj, rod, proizvođač), sa dovoljnim brojem mikroorganizama i dokazane bezbednosti i efikasnosti. Prema definiciji SZO (Svetska zdravstvena organizacija), ovi živi mikroogranizmi mogu imati pozitivan efekat na zdravlje domaćina ukoliko se daju u dovoljnim količinama, a čija je dobrobit dokazana u kontrolisanim studijama. Sve kriterijume smo vam otkrili, ali šta oni zapravo znače?

Kriterijum 1. Lična karta svake probiotske kulture je rod i soj

Svetska gastroenterološka organizacija preporučuje probiotsku gljivicu Saccharomyces boulardii i probiotske bakterije iz roda Lactobacillus (sojeva Lactobacillus GG i Lactobacillus plantarum). Ove probiotske kulture su jedne od najčešće primenjivanih i sa najvišim nivoom preporuke. 

Ipak, nemaju svi probiotici ista terapijska dejstva – pripadnici istog roda, npr. roda Lactobacillus, koriste se za različite indikacije. Zato će odabir onog pravog zavisiti od vašeg zdravstvenog stanja.

Kriterijum 2. Broj živih mikroorganizama u probiotiku

Kada smo se odlučili za određeni rod i soj, u skladu sa kliničkim dokazima o bezbednosti i efikasnosti, ali i našim simptomima, neophodno je primeniti ih u odgovarajućem broju.

Probiotici su živi mikroorganizmi – vremenom, u odnosu na količinu u trenutku proizvodnje, njihov broj opada. Zato je jako važno da broj probiotskih kultura (izražen kroz jedinicu mere CFU), naznačen na pakovanju, označava broj mikroorganizama na kraju roka upotrebe, a ne u trenutku proizvodnje. 

Kriterijum 3. Stabilnost probiotika

Da bi preživeli, ovi živi mikroorganizmi zahtevaju posebne uslove – od proizvodnje i pakovanja, preko transporta, do čuvanja. 

Vrlo često probiotske preparate nosimo u torbi ili ih čuvamo u automobilu da bi nam bili pri ruci. Leti, temperaturu u kolima ne možete ni vi da podnesete, a da li i kako se ovi mali organizmi mogu izboriti sa ovakvim spoljašnjim uticajima? Ovde glavnu ulogu ima ambalaža koja održava stabilnost probiotika.

Mikroorganizmi su jako osetljivi na prisustvo vlage, temperature i kiseonika. Zato, ako bi se  pakovali u bočice, jednom otvoreni, morali bi u kratkom roku svi da se iskoriste, jer bi se u suprotnom njihov broj u preparatu drastično smanjio. Većina probiotskih preparata se pakuje u tzv. blister folije, gde je svaka kapsula odvojena i spremna za pojedinačnu upotrebu. 

Sledeći put kada budete birali probiotik, izaberite na osnovu preporučenih sojeva probiotskih kultura, odgovarajućeg broja mikroorganizama naznačenog na pakovanju i stabilnosti probiotskih kultura koju obezbeđuje adekvatna ambalaža.

S obzirom na to da su probiotici zapravo živi mikroorganizmi osetljivi na kiseonik i vlagu, važno je birati probiotike koji umaju adekvatnu unutrašnju i spoljašnju ambalažu.

Maksimalnu zaštitu probiotskih kultura imaju oni probiotici koji pored blistera – u kome je obično u jednoj tabli upakovano po 10 kapsula, imaju i dodatnu zaštitu. U pitanju je inovativna tehnologija koja omogućava da se blisteri pakuju u troslojnu kesicu ispunjenu inetrnim gasom. Na taj način se dodatno štite osetljivi mikroorganizmi od štetnih spoljašnjih uslova.