Registruj se

Prijavi se

Izgubljena lozinka

Izgubili ste lozinku? Unesite vaši email adresu. Na email ćete primiti link sa kojeg možete generisati novu lozinku.

Prijavi se

Registruj se

Registracijom na PitajLekara.rs postajete član naše zajednice koja kao ideju ima pružanje odgovora na razna medicniska pitanja od strane stručnih lica. Pozivamo Vas da sa nama podelite Vaša iskustva ali i da dobijete odgovore na sve medicniske nedoumice.

Kriterijumi za odabir probiotika

Kriterijumi za odabir probiotika

Kažu da smo potrošačko društvo – volimo da trošimo, a trošimo i jer moramo. Trošenje nam je nužda, ponuda je velika, a kako adekvatno da odaberemo? Ovo pitanje je bitno, pogotovo kada je reč o našem zdravlju. Kažu i da je u osnovi odabira znanje. I na jogurtu piše probiotik – da, i on sadrži neke vrste probiotskih bakterija, ali se nikako ne ubraja u grupu probiotika jer ne ispunjava kriterijume. Koji su to kriterijumi – hajde da saznamo.

Šta je probiotik?

Probiotikom se smatraju „dobre bakterije“, kulture mikroorganizama koje su proverenog kvaliteta, jasno definisane vrste (soj, rod, proizvođač), sa dovoljnim brojem mikroorganizama i dokazane bezbednosti i efikasnosti. Prema definiciji SZO (Svetska zdravstvena organizacija), ovi živi mikroogranizmi mogu imati pozitivan efekat na zdravlje domaćina ukoliko se daju u dovoljnim količinama, a čija je dobrobit dokazana u kontrolisanim studijama. Sve kriterijume smo vam otkrili, ali šta oni zapravo znače?

Kriterijum 1. Lična karta svake probiotske kulture je rod i soj

Svetska gastroenterološka organizacija preporučuje probiotsku gljivicu Saccharomyces boulardii i probiotske bakterije iz roda Lactobacillus (sojeva Lactobacillus GG i Lactobacillus plantarum). Ove probiotske kulture su jedne od najčešće primenjivanih i sa najvišim nivoom preporuke. 

Ipak, nemaju svi probiotici ista terapijska dejstva – pripadnici istog roda, npr. roda Lactobacillus, koriste se za različite indikacije. Zato će odabir onog pravog zavisiti od vašeg zdravstvenog stanja.

Kriterijum 2. Broj živih mikroorganizama u probiotiku

Kada smo se odlučili za određeni rod i soj, u skladu sa kliničkim dokazima o bezbednosti i efikasnosti, ali i našim simptomima, neophodno je primeniti ih u odgovarajućem broju.

Probiotici su živi mikroorganizmi – vremenom, u odnosu na količinu u trenutku proizvodnje, njihov broj opada. Zato je jako važno da broj probiotskih kultura (izražen kroz jedinicu mere CFU), naznačen na pakovanju, označava broj mikroorganizama na kraju roka upotrebe, a ne u trenutku proizvodnje. 

Kriterijum 3. Stabilnost probiotika

Da bi preživeli, ovi živi mikroorganizmi zahtevaju posebne uslove – od proizvodnje i pakovanja, preko transporta, do čuvanja. 

Vrlo često probiotske preparate nosimo u torbi ili ih čuvamo u automobilu da bi nam bili pri ruci. Leti, temperaturu u kolima ne možete ni vi da podnesete, a da li i kako se ovi mali organizmi mogu izboriti sa ovakvim spoljašnjim uticajima? Ovde glavnu ulogu ima ambalaža koja održava stabilnost probiotika.

Mikroorganizmi su jako osetljivi na prisustvo vlage, temperature i kiseonika. Zato, ako bi se  pakovali u bočice, jednom otvoreni, morali bi u kratkom roku svi da se iskoriste, jer bi se u suprotnom njihov broj u preparatu drastično smanjio. Većina probiotskih preparata se pakuje u tzv. blister folije, gde je svaka kapsula odvojena i spremna za pojedinačnu upotrebu. 

Sledeći put kada budete birali probiotik, izaberite na osnovu preporučenih sojeva probiotskih kultura, odgovarajućeg broja mikroorganizama naznačenog na pakovanju i stabilnosti probiotskih kultura koju obezbeđuje adekvatna ambalaža.

S obzirom na to da su probiotici zapravo živi mikroorganizmi osetljivi na kiseonik i vlagu, važno je birati probiotike koji umaju adekvatnu unutrašnju i spoljašnju ambalažu.

Maksimalnu zaštitu probiotskih kultura imaju oni probiotici koji pored blistera – u kome je obično u jednoj tabli upakovano po 10 kapsula, imaju i dodatnu zaštitu. U pitanju je inovativna tehnologija koja omogućava da se blisteri pakuju u troslojnu kesicu ispunjenu inetrnim gasom. Na taj način se dodatno štite osetljivi mikroorganizmi od štetnih spoljašnjih uslova.

Ostavi komentar