Da li se dijareja leči antibioticima?

Šta je dijareja?

Akutna dijareja se karakteriše naglom pojavom 3 ili više tečnih/kašastih ili obilnih stolica, tokom 24h u trajanju od 7-10, a najviše 14 dana. Često je praćena smanjenjem apetita, povraćanjem, bolovima u trbuhu i povišenom telesnom temperaturom. Primarno pogađa decu u prvih 5 godina po rođenju i glavni je uzrok dehidratacije u dečjoj dobi.

U većini slučajeva akutna dijareja uzrokovana je gastrointestinalnim infekcijama- virusnim (Rotavirus, Norovirus, Adenovirus i drugi), bakterijskim (Salmonella, Campylobacter, Shigella, E. coli) i retko parazitarnim. Osim infekcija akutnu dijareju uzrokuju i trovanje hranom, primena antibiotika širokog spektra, drugih lekova (preparati gvožđa, laksativi), kao i stresna stanja i teže ekstraintestinalne infekcije u odojačkom periodu (urinarne infekcije, otitis media, pneumonija i druge).

Povišen CRP i dijareja

Etiološka dijagnoza akutne dijareje kod dece omogućava predviđanje toka bolesti i adekvatan terapijski pristup uključujući i racionalnu upotrebu antimikrobne terapije.

Serumski C reaktivni protein je reaktant akutne faze i koristi se u dijagnostici raznih zapaljenskih bolesti uključujući i bakterijske infekcije. Povišena koncentracija CRP-a u kombinaciji sa leukocitozom i granulocitozom u krvnoj slici sa visokom senzitivnošću i specifičnošću ukazuje na bakterijsku etiologiju akutne infektivne dijareje kod dece. Međutim, sami rezultati laboratorijskih analiza pa i pozitivan izolat u koprokulturi nisu uvek indikacija za upotrebu antibiotika u akutnoj bakterijskoj dijareji. Budući da primena antibiotika u ovom slučaju, pored uobičajenih neželjenih efekata doprinosi prolongiranju kliconoštva postoje jasne indikacije kada je njihova upotreba opravdana što svakako zavisi od procene pedijatra.

Antibiotik i dijareja

Pronalazak antibiotika je revolucionarno otkriće u medicini XX veka koje je mnoge, nekada fatalne bolesti učinilo izlečivim i produžilo životni vek ljudi za prosečno 20 godina.  Međutim, široko rasprostranjena i često neracionalna upotreba antibiotika dovela je do rastuće rezistencije mikroorganizama na njihovo dejstvo, kao i do češće pojave neželjenih efekata terapije koji smanjuju njenu efikasnost.

Najčešće neželjeno dejstvo antibiotske terapije u dečjem uzrastu koje se javlja kod oko trećine antibiotikom lečene dece je akutni dijarealni poremećaj. Uzrok njegove pojave tokom/nakon primene antibiotika je poremećaj ravnoteže u crevnoj mikrobioti koju čini oko 100 triliona bakterija u delikatnoj ravnoteži između „dobrih“ i „loših“. Primena antibiotika dovodi do smanjenja broja „dobrih“ bakterija što omogućava naseljavanje „loših“ i nastanak ne samo dijarealnog poremećaja već i niza drugih zdravstvenih problema.

Kako zaustaviti proliv kod dece?

Budući da su dehidratacija i negativan nutritivni bilans glavne komplikacije akutnog dijarealnog poremećaja kod dece, jasno je da će adekvatna nadoknada izgubljene tečnosti i adekvatna ishrana biti osnova njegovog lečenja. Međutim, imajući u vidu uticaj narušene crevne mikrobiote na patogenezu dijarealnog poremećaja, jasan je značaj očuvanja i/ili obnove normalne crevne flore u lečenju, što se postiže primenom probiotskih preparata.

Primena Saccharomyces boulardii-a u lečenju proliva ima nekoliko prednosti u odnosu na primenu drugih probiotskih kultura. S. boulardii je gljivica, pa je otporna na dejstvo antibiotika i može se primenjivati istovremeno sa njima. Takođe, nema rizika za prenos gena zaduženog za rezistenciju bakterija na antibiotike. Svojom veličinom omogućava vezivanje patogenih bakterija za sebe i sprečavanje njihove adhezije na epitel creva uz neutralizaciju toksina. Povećava lokalnu produkciju IgA, glavnog antitela crevne sluzokože. Smanjuje gubitak vode i elektrolita i promoviše obnavljanje epitela, ima antiinflamatorno delovanje i doprinosi poboljšanju imuniteta. Sa uzimanjem probiotika treba početi na početku tegoba i nastaviti sa njegovom primenom nekoliko dana nakon njihovog prestanka. U slučaju upotrebe sa antibiotikom, primenjuje se sve vreme trajanja antibiotske terapije i 1-4 nedelje po njenom završetku.