Zatvor kao nuspojava nekih lekova za sniženje krvnog pritiska

Danas u Srbiji, svaka druga osoba ima povišen krvni pritisak, a samo 33,9% ima postavljenu dijagnozu i uzima propisanu terapiju. Od povišenog krvnog pritiska, po poslednjim zvaničnim podacima, u Srbiji boluje 46,8% stanovnika, čime se potvrđuje podatak da 1,1 milion građana pije lekove za pritisak.

Hipertenzija

Dijagnoza hipertenzije ne postavlja se na osnovu jednog merenja pritiska. Potrebno je da ste povišene vrednosti krvnog pritiska izmerili u bar tri navrata, kako bi posumnjali na hipertenziju i javili se lekaru.

Hipertenzija godinama može biti bez ikakvih simptoma, pa se dešava da je otkrije neka od ozbiljnih komplikacija, kao što su: infarkt srca, moždani udar, slepilo, bolesti bubrega i slično.

Mnoge od ovih bolesti su smrtonosne, pa se hipertenzija naziva i „tihim ubicom“.

Najčešći simptomi su: glavobolja, zujanje u ušima, krvavljenje iz nosa, pritisak u grudima, povremeno prolazno trnjenje ili slabost polovine tela, gušenje, brže zamaranje.

Lečenje hipertnezije

Obavezan način lečenja svih bolesnika sa hipertenzijom je promena načina života. Ona podrezumeva korigovanje telesne težine, korigovanje ishrane, prestanak pušenja i unosa alkohola, fizičku aktivnost- svakodnevne šetnje, korigovanje stresa.

Iako se generalno dobro tolerišu, lekovi za visoki krvni pritisak su odlični za sniženje visokog krvnog pritiska, ali mogu da imaju brojne nuspojave – te nuspojave zavise od specifičnog leka, doziranja i drugih faktora. Neke osobe će pozitivno odgovoriti na jedan lek, dok će druge na neki drugi. Zato je potrebno vreme da bi se utvrdili pravi lekovi i odgovarajuća doza za efikasno snižavanje krvnog pritiska i najmanje moguće nuspojava.

Jedna od grupa lekova za terapiju visokog krvnog pritiska je i grupa zvana blokatori kalcijumovih kanala, kao što je npr. verapamil i nifedipin. Ovi lekovi pomažu da se snizi visok krvni pritisak. 

Opstipacija kao nuspojava antihipertenziva

Nije iznenađujuće da je jedna od najčešćih nuspojava uzimanja nekih blokatora kalcijumovih kanala opstipacija. Opstipacija generalno kod pacijenata koji boluju od bolesti srca i krvnih sudova nije poželjna, jer dovodi do prekomernog naprezanja pri defekaciji, odnosno povećanja pritiska u grudnom košu. Ovaj povećani pritisak smanjuje vraćanje krvi u srce i može dovesti čak i do infarkta.

Kod opstipacije je uglavnom prvi savet da se unosi što više tečnosti, što u ovom slučaju ne bi dalo rezultat, pa je preporuka primena zapreminskih laksativa. Zapreminski laksativi vezuju vodu, povećavaju lumen i stimulišu pokrete creva. Povećanje zapremine crevnog sadržaja usled prisustva nesvarljivih biljnih vlakana u ishrani je fiziološki stimulus za nastajanje pokreta u crevima. Što je više biljnih vlakana, to je i rastezanje creva veće, pa je i peristaltika jača.

Imajući ovo u vidu svim pacijentima koji su na određenim kalcijumovim blokatorima, preporučena je primena zapremskih laksativa. Oni deluju prirodno, ne stvaraju zavisnost, deluju nakon 12 do 24 časa od primene, a defekacija je prirodna.