Registruj se

Prijavi se

Izgubljena lozinka

Izgubili ste lozinku? Unesite vaši email adresu. Na email ćete primiti link sa kojeg možete generisati novu lozinku.

Prijavi se

Registruj se

Registracijom na PitajLekara.rs postajete član naše zajednice koja kao ideju ima pružanje odgovora na razna medicniska pitanja od strane stručnih lica. Pozivamo Vas da sa nama podelite Vaša iskustva ali i da dobijete odgovore na sve medicniske nedoumice.

Zagađen vazduh kao svakodnevica: da li je čist vazduh postao luksuz?

Zagađen vazduh kao svakodnevica: da li je čist vazduh postao luksuz?

Da li ovih dana otvarate prozor i pitate se da li je napolju samo jutarnja magla ili je u pitanju zagađen vazduh? Zapravo, pitanje je da li uopšte otvarate prozore? Zabrinjava li vas zagađenost vazduha? I da li ste nekada razmišljali o tome koje posledice zagađen vazduh može da ima na zdravlje? Ili se, nažalost, već ubrajate u onu grupu ljudi koja te posledice oseti na svojoj koži?

Ono što je sigurno jeste da zagađenje vazduha uzrokuje i doprinosi različitim zdravstvenim problemima. Efekti zagađenog vazduha na zdravlje ljudi se mogu kretati od blagih poteškoća sa disanjem, ali zbog lošeg kvaliteta vazduha može doći i do ozbiljnih kardiovaskularnih problema. Uključujući bolesti srca kao i moždani udar.

Izvori štetnih gasova i čestica u vazduhu su mnogobrojni, a uključuju izduvne gasove iz vozila, dim od sagorevanja uglja ili gasa, kao i duvanski dim, tu su naravno i nezaobilazne fabrike…

Glavno pitanje koje muči većinu jeste da li se efekti zagađenja na zdravlje mogu izbeći? Iako postoje mere koje mogu da se preduzmu i umanje taj loš efekat, značajne promene zasnivaju se ipak na poboljšanju kvaliteta vazduha na globalnom nivou. Složićete se, kada tako pogledamo, dugačak put stoji ispred svih nas.

U ovom tekstu, želimo da „razgovaramo“ o uticaju zagađenog vazduha na zdravlje, simptomima i koje korake možete da preduzmete kako biste se delimično, na neki način zaštitili.

ODAKLE DOLAZI ZAGAĐEN VAZDUH?

Jednostavno rečeno, zagađenje vazduha sastoji se od malih, štetnih čestica koje mogu biti prirodne ili veštačke. A raspon mogućih zagađivača znači da zagađenje vazduha može imati uticaj na ljude kako na otvorenom, tako i u zatvorenom.

Zagađenje vazduha napolju sastoji se od:

-čestica sagorevanja ulja i gasova

-štetnih gasova kao što su azotni oksid ili sumpor-dioksid

-duvanski dim

-prizemni ozon

Zagađenje vazduha u zatvorenom podrazumeva:

-hemikalije za domaćinstvo

-štetne gasove poput ugljen monoksida ili radona

-građevinski materijal, poput olova ili azbesta

-polen

-duvanski dim

-buđ

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, zagađivači koji predstavljaju najveći rizik po zdravlje ljudi su:

-azot-dioksid

-sumpor-dioksid

-ozon

-suspendovane čestice

KRATKOROČNA IZLOŽENOST ZAGAĐIVAČIMA

Kratko izlaganje zagađenju vazduha, kao što je na primer prizemni ozon, može uticati na disajne organe, jer većina zagađivača ulazi u telo upravo kroz disajne puteve.

Zbog toga može doći do respiratornih infekcija i smanjene funkcije pluća. Takođe, osobe koje imaju astmu, mogu osetiti pogoršanje simptoma.

Izlaganje, na primer, sumpor-dioksidu može prouzrokovati oštećenje očiju i disajnih puteva, kao i iritaciju kože.

DUGOTRAJNA IZLOŽENOST ZAGAĐENOM VAZDUHU

Još uvek su u toku istraživanja koja utvrđuju i istražuju probleme koje ostavlja zagađen vazduh na zdravlje. Do sada su pojedina istraživanja zagađenje vazduha povezala sa ozbiljnim zdravstvenim problemima.

HRONIČNA OPSTRUKTIVNA BOLEST PLUĆA

Izloženost zagađivačima može prouzrokovati i hroničnu opstruktivnu bolest pluća. Prema saznanjima Svetske zdravstvene organizacije, zagađenje vazduha je uzrok skoro 43% slučajeva opstruktivne bolesti pluća.

HOBP podrazumeva grupu bolesti koje uzrokuju probleme povezane sa disanjem, poput emfizema i hroničnog bronhitisa. Ove bolesti blokiraju disajne puteve i otežavaju disanje.

Na žalost, za HOBP ne postoji lek, ali lečenje može pomoći u olakšavanju simptoma i poboljšanju kvaliteta života.

ZAGAĐEN VAZDUH I RAK PLUĆA

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, zagađenje vazduha je u 29% slučajeva uzrok raka pluća. Čestice koje su zagađivači, iz godine u godinu značajno „doprinose“ povećanju ovog procenta, jer im upravo ta mala veličina omogućava da lako dođu do donjih disajnih puteva.

KARDIOVASKULARNE BOLESTI

Potencijalno, život u područuju sa većim nivoom zagađenja vazduha može povećati rizik od moždanog i srčanog udara.

SPECIFIČNI ZAGAĐIVAČI I NJIHOVI EFEKTI NA ZDRAVLJE

Prema istraživanju Međunarodne agencije za istraživanje raka, pojedini zagađivači vazduha jesu kancerogeni. Vazduh koji je zagađen, može da sadrži čestice i hemikalije od kojih svaka različito deluje na zdravlje.

ZAGAĐIVAČI ČESTICE

Zbog male veličine tih čestica, njihov prolaz kroz disajne organe je olakšan, te tako dolaze do pluća i povećavaju rizik od bolesti pluća i srca. Kako smo već i napisali, mogu prouzrokovati i pogoršanje simptoma kod osoba sa astmom.

PRIZEMNI OZON

Zagađivači reaguju u kontaktu sa sunčevom svetlošću i na taj način stvaraju prizemni ozon. Smog je taj koji se uglavnom sastoji od ozona i ključni je okidač simptoma astme.

UGLJEN MONOKSID

Ako su nivoi ugljen-monoksida niži od 2%, ovaj gas ne utiče na zdravlje osobe. Međutim, ako su nivoi veći od 40%, ugljen-monoksid može biti fatalan.

Simptomi koji ukazuju na trovanje ugljen-monoksidom mogu biti:

-slabost

-vrtoglavica

-bol u grudima

-povraćanje

-konfuzija

-glavobolja

Ukoliko sumnjate da ste izloženi većim količinama ugljen monoksida, važno je da se odmah obratite vašem lekaru i potražite medicinsku pomoć.

SUMPOR DIOKSID

Kada govorimo o sumpor-dioksidu govorimo o nusproduktu sagorevanja fosilnih goriva poput uglja i nafte. On može izazvati iritaciju očiju, povećati rizik od razvoja infekcija respiratornog trakta, kao i kardiovaskularne bolesti.

AZOT-DIOKSID

Prisutan u emisijama izduvnih gasova vozila, grejačima i šporetima na gas i petrolej. Izlaganje azot-dioksidu može dovesti do respiratornih infekcija. Udisanje azot-dioksida može izazvati kašalj, ali i jaku glavobolju, iritaciju grla, bolove u grudima i temperaturu.

DA LI JE MOGUĆE „SAKRITI“ SE OD ZAGAĐENJA?

Na žalost, „štit“ od zagađenog vazduha ne postoji. Da se svi preselimo u šume i planine, jednostavno nije realno rešenje. Međutim, koraci koji mogu da se preduzmu jesu smanjenje izloženosti zagađivačima vazduha i ograničavanje vremena koje se provodi u području sa lošim kvalitetom vazduha.

Takođe, edukacija je važna, jer je važno da budete svesni potencijalnih zagađivača vazduha kako na otvorenom, tako i u zatvorenom prostoru.

ZAGAĐENJE SPOLJAŠNJEG VAZDUHA

Kako biste pratili kvalitet vazduha u vašem mestu možete posetiti neke od stranica koje svakodnevno obavešavaju o istom. Kucanjem lokacije dobijaju se informacije o nivoima zagađenja vazduha koje se označava bojama u skladu sa njihovim potencijalnim uticajem na zdravlje.

Zelena boja je oznaka čistog vazduha, a čim pređe u narandžastu i druge, tamnije boje, jasno je da vazduh nije dobar. U tom slučaju preporuka je da:

-osobe koje su preosetljive nose masku

-se ograniči vreme koje se provodi napolju

-zatvore prozori

-uključe prečišćivači vazduha ukoliko ih imate

-koristite sprejeve za nos i grlo koji stvaraju tanak sloj zaštite koji sprečava upijanje toksičnih materija

ZAGAĐEN VAZDUH U ZATVORENOM

Zagađen vazduh u zatvorenom se može smanjiti tako što će se osigurati čistoća same prostorije i tako što će se redovno provetravati. Prašina, buđ i polen mogu povećati rizik od respiratornih problema.

Takođe, važno je da znate i koji građevinski materijal je korišćen za izgradnju vašeg životnog prostora, kako biste izbegli na primer azbest. Radon gas, koji se može naći u temlju, isto može predstavljati opasnost. Zato je važno da se „naoružate znanjem“ i informacijama.

Pored toga, postoje i detektori ugljen monoksida koji mogu da se koriste u domovima ali i na radnom mestu.

Ukoliko živite u gradu koji je visoko na listi kada se govori o zagađenju, razmislite o kupovini prečišćivača vazduha. Povremeni beg iz grada u prirodu je uvek dobra ideja. Kad god imate priliku za to – iskoristite je.

Da zaključimo zajedno, dok se ozbiljno ne posvetimo ovom problemu, jasno je da ozbiljnog napretka neće ni biti. Pokušajte za početak da krenete od sebe i date svoj doprinos, koliko god vam se činio mali, značajan je. Na samom početku teksta smo postavili pitanje, a odgovor je verujemo svima nama jasan.

Ostavi komentar