Registruj se

Prijavi se

Izgubljena lozinka

Izgubili ste lozinku? Unesite vaši email adresu. Na email ćete primiti link sa kojeg možete generisati novu lozinku.

Prijavi se

Registruj se

Registracijom na PitajLekara.rs postajete član naše zajednice koja kao ideju ima pružanje odgovora na razna medicniska pitanja od strane stručnih lica. Pozivamo Vas da sa nama podelite Vaša iskustva ali i da dobijete odgovore na sve medicniske nedoumice.

Kako uticati na dobro raspoloženje u uslovima izolacije

Kako uticati na dobro raspoloženje u uslovima izolacije

Čovek kao i sva ostala živa bića ima težnju da živi slobodno, da se kreće i tako ostvaruje deo potreba za normalno funkcionisanje organizma. A to se odnosi pre svega na rad mnogih organa: pluća, krvnih sudova, creva, bešike, bubrega, zglobova, kostiju, pa na kraju i mozga, koji sve te impulse i informacije treba da obradi u toku dana. U uslovima izolacije, bilo ona planirana ili nametnuta, sva živa bića se ponašaju drugačije.

U uslovima izolacije

Dovoljno je uzeti kao primer divlju životinju koja je zarobljena i iz stanja pune slobode odjednom se našla u kavezu, odnosno sredini koja je nametnuta i nije njeno prirodno okruženje. Kao uslovni refleks javiće se prvo napad odnosno agresivno ponašanje, ne bi li se otklonila stega koja onemogućava normalno kretanje. Ono se obično meša i sa strahom od nepoznatog, koje je nametnuto. Posle određenog vremena emocije se menjaju i životinja se postepeno navikava na okolnosti odnosno sredinu u kojoj se našla. Dolazi do pada nivoa agresije, pogotovo ako joj se neke osnovne funkcije omoguće, a to se odnosi na hranu i vodu, iako nema ispoljavanja agresije druge strane prema njoj. Određeni broj slučajeva se teško navikava na novonastalu situaciju i dolazi do povlačenja, odnosno stanja depresije i apatije.

Kako je čovek ipak biće sa većim stepenom inteligencije, svesti i socijalizacije, njegove reakcije su u određenom smislu drugačije. Izolacija, bila ona dobrovoljna ili nametnuta, ni u slučaju čoveka ne stvara uvek pozitivne emocije, kao što je to slučaj i u današnje vreme kada svet ugrožavaju epidemije određenih bolesti, što dovodi do ograničavanja kretanja i komunikacije između ljudi.

Tipovi ponašanja

U zavisnosti od emocionalne i socijalne inteligencije, razviće se određeni tip ponašanja, kao reakcija svakog pojedinca na situaciju u kojoj se našao. U borbi sa novonastalim okolnostima, za početak, verovanje u pozitivan ishod na kraju, je od velikog značaja. 

Stres koji se u ovakvim stanjima neminovno javlja i kome smo svi izloženi je odgovoran za pojavu nervoze, uznemirenosti, depresije i beznađa. Do ovakvih stanja i raspoloženja dolazi zato što je usled stresa prisutan pad nivoa određenih supstanci koje se luče u mozgu ( serotonin i dopamin ), a koje su označene kao “hormoni sreće”, a pored raspoloženja utiču i na apetit i san. U takvim okolnostima, često je pa pojačano lučenje adrenalina, zbog koga možemo da osećamo uznemirenost.  Zato je veoma važno povratiti narušenu ravnotežu serotonina i dopamina i spustiti nivo adrenalina.

A kako to učiniti?

Provetravanje prostorija

Za početak u uslovima izolovanosti, ako je to moguće, češće provetravati prostorije u kojima se boravi, zato što će više kiseonika svakako bolje uticati na naša pluća, mozak i krvne sudove i dati osećaj vraćanja energije u naše telo. 

Osvetljenje

Svakako obezbediti i više svetlosti u prostoriji, zato što ona deluje povoljno kod depresivnih raspoloženja.

Aktivnosti

Aktivnosti treba da budu usmerene na ono što svakoga od nas u novim okolnostima može činiti srećnim i dovestio do pozitivnih emocija.

Hobi

Slušanje omiljene muzike, čitanje knjiga, slikanje, vez ili pravljenje predmeta od različitih materijala su aktivnosti koje okupiraju naše misli, odvlače ih od depresivnog stanja, a svakako utiču i na lučenje dopamina.

Fizičke vežbe

Korisno je praktikovati svakodnevno vežbanje, makar i 15 minuta dnevno. To mogu biti vežbe istezanja i vežbe relaksacije. Ovim smirivanjem ćete uravnotežiti i usporiti rad srca i krvni pritisak, a adrenalin će se polako  snižavati. Takođe na taj način, održavate i pokretljivost zglobova, mišića i celog tela, koje se sada nalazi u uslovima smanjene pokretljivosti.

Ishrana

Treba voditie računa i o ishrani. Više voća i povrća i tečnosti će svakako povoljno uticati na vašu probavu, dovoditi do manjeg nagomilavanja toksina u organizmu. Toksini takođe mogu uticati na vaše raspoloženje. Priuštite sebi i trenutke sa čokoladom ili nekim slatkišem koji je sadrži, jer će to stvoriti pozitivnu emociju kod onih koji je vole. Naravno budite umereni u konzumiranju hrane, a naročito slatkiša u ovakvim okolnostima. Svakodnevnim vežbanjem ćete održati svoju telesnu težinu i bolje ćete se osećati, a sve u cilju sprečavanja pojave simptoma depresije.

Ukoliko je potrebno određeni dodaci ishrani, suplementi, mogu pomoći u prevazilaženju ovakvih stanja uz sve prethodne mere.

Ostavi komentar