Kafa da ili ne !?

Kafa! Možete li zamisliti jutro bez ovog aromatičnog napitka? Ljubitelji kafe, kako zbog mirisa i ukusa, tako i zbog pobuđujućeg efekta ne preskaču ovu jutarnju rutinu.

On pleni svojim mirisom i ukusom, a pre svega je poznat kao napitak koji „budi“ i od davnina se koristi u te svrhe.

Postavlja se pitanje, da li na duže staze ovaj napitak deluje povoljno i na naše celokupno zdravlje? Da li ga treba ukinuti iz naše ishrane, ili samo ograničiti njegovu primenu?

Izvori i poreklo kafe

Coffea Arabica, Robusta i srodne vrste, od davnina poznata kao biljke za pripremu toplog napitka. Kafa pripada rodu Rubiaceae.

Biljka je niskog rasta, zimzeleni grm ili malo drvo koje je visine 3-3,5 m.

Pretpostavlja se da vodi poreklo iz Etiopije, od pre oko 1000 godina. Ljudi su prvo njene listove i plodove koristili za okrepljenje, a tek kasnije otkrili da se zrna pečenjem mogu pretvoriti

u napitak sa posebnom aromom.

U Evropu je stigla ilegalnim putem i postala veoma brzo omiljeni napitak. Danas je to jedan od najpopularnijih napitaka širom sveta.

Aktivni sastojci kafe

Njen osnovni sastojak je kofein (alkaloid) koji stimuliše nervni sistem i održava budnost.

Pored toga što većina ljudi pije kafu da bi se razbudila, postoji i niz neželjenih efekata koje kofein može ispoljiti.

Kofein je aktivna supstanca koja deluje nadrazajno na centralni nervni sistem, stimulise rad srca, opušta tonus misića bronhija i raznoliko utiče na krvne sudove i krvni pritisak.

Kafa zapravo podstiče lučenje adrenalina, koji se prirodno luči kada je telo u opasnosti. Ovaj mehanizam vas sprečava da racionalno razmišljate. Vaše emocije su tada jače od vašeg normalnog racionalnog stanja. Iritantnost i anksioznost su takođe prateće pojave.

Iako je kafa veoma bogata antioksidantima i polifenolom, veliki procenat ljudi je primetio da kafa remeti njihov stomak ili izaziva gorušicu. To je zato što kafa stimuliše lučenje želudačnog g hormona gastrina. On izaziva preterano lučenje želudačne kiseline i ubrzava peristaltiku želuca (čak i bez kofeina, kafa ima ovaj efekat).

Ulja iz kafe zvana kafeoli su i dalje prisutna, i nadražuju stomak i ostatak sistema za varenje, stimulišući veću proizvodnju kiseline.

Još jedan od uticaja kafe na gastrointestinalni sitem je stimulacija oslobađanje hormona holecistokinina (CKK), koji stimuliše oslobađanje žuči iz žučne kese.

Poslednjih godina naučna ispitivanja sve više ukazuju na to da kofein stimuliše taloženje holesterola na zidovima krvnih sudova (ubrzava proces arteroskleroze).

Jedan od štetnih efekata konzumiranja kofeina (bilo kafe, čaja, čokolade ili energetskih napitaka) je efekat na kortizol.

Uticaj kafe na nervni sistem i spavanje

Unošenjem kofeina, utičete na prirodni proces spavanja, kada mozak ne može normalno da procesuira sve informacije koje uneli tokom dana. Rezultat je svakako, nekvalitetan odmor i priprema tela za sutrašnji dan. Kofein direktno utiče na kvalitet vašeg sna i ulazak u REM fazu sna koja obrađuje vaše emocije.

Ali većina ljudi refleksno i narednog jutra, a i u toku dana, uzima još šoljica kafe, zbog efekta i arome koja im prija.

Kofein se koristi i u medicini, upravo i isključivo zbog stimulacije centralnog nervnog sistema, pa je ovo jedna i od dobrih strana ovog aktivnog sastojka.

Takođe, dejuje i kao koanalgetik, pa u kombinaciji sa nekim od aktivnih komponenti protiv bolova podstiče njihovo dejstvo.

Dugotrajna upotreba kafe

Bez obzira na sve negativne strane koje kafa može ispoljiti dugotrajnom primenom, ljubitelji kafe će se vrlo teško odlučiti da je potpuno ukinu. Između ostalog, to se dešava , jer kafa kao i svaka druga stimulatorna supstanca dovodi kako do psihičke tako i do fizičke zavisnosti. Pa se treba zapitati da li je dugotrajna primena dobra za naše opšte zdravlje.

Kod odraslih osoba posle nekoliko ispijenih šolja kafe mogu nastati: uznemirenost, drhtavica, nesanica, lupanje srca, pojacano mokrenje, zujanje u usima, , nesanica, slabo pamćenje i zamor… Kofein takodje pojacava lučenje kiseline u zelucu, pa bolesnici sa čirom treba da znatno ogranice pijenje kafe i svih drugih pica koja sadrže kofein.

Drugi simptomi koji se nešto kasnije javljaju su: problemi sa cirkulacijom, poremećaj pamćenja, glavobolja, uznemirenost, nestabilnost, vrtoglavica, hiperrefleksija, razdraženost, uzrujanost, nervoza, depresija, nestabilnost u nogama…

Zaključak

Kafa je štetna za zdravlje ukoliko se pije u velikim kolicinama.

Kada imate poteškoća sa upravljanjem stresom, kofein nije od pomoći za vas.

Ako se ipak odlučite da prestanete sa kafom, radite to postepeno, jer ćete naglim prestankom izgubiti koncentraciju, imati glavobolju ili čak i nesanicu.